ЗАДУЖБИНА ХРИСТОФОРА ШИФМАНА – Легатор З. потписивао се као Христофор а не Христифор, како се наводи у литератури. Рођен је 26. III / 7. IV 1809. у НСаду, од оца пореклом Немца и матере Српкиње. Немачку нормалну (основну) школу учио је у НСаду 1817-1818, од 1819. до 1822. ниже разреде у новосадској мађарској гимназији, а 1823. и 1824. „пету и шесту латинску класу“ у Српској гимназији у НСаду, где  је 1825. у грчкој школи завршио и други разред граматике. Потом је отишао на даље школовање: 1826. завршио је логику у Јегри, 1827. физику у Сегедину, 1828. земљемерски курс у Пешти (тригонометрију, геодезију и руралну економију). Од јесени 1829. до јесени 1834. радио је на геометарским пословима у Сомбору код варошког мерника Петра Арадског. Г. 1835. и 1836. полагао је ригорозум у Пешти из четири предмета и 25. VI 1836. добио диплому мерника (геометра). Одмах затим, 1. VII 1836, ступио је у службу на властелинству Маријенфелд велепоседника Јована Нака из Великог Сент-Миклоша. У његовој служби био је, најпре, мерник и ревизор рачуна Сиротињског фонда (за који је у оно време било одговорно властелинство), од 1. VII 1844. је егзактор, од почетка 1857. „средоточни фервалтер“ (управник), а од 17. VII 1861. надзиратељ властелинства. Пензионисан је крајем 1877. с пензијом у висини дотадашње плате. За почасног главног мерника Торонталске жупаније именован је јула 1871. Биран је 1861. за посланика Благовештенског сабора у Сремским Карловцима, а 1876. је био члан стручне комисије ради уређења управе црквених и народних добара. Био је ожењен Маријом рођ. Бибић, из угледне породице у Меленцима. Умро је у Банатском Комлошу (сада Румунија) 12/24. XII 1884. Ш. је З. основао Закладним писмом од 14. VII 1877, још за живота, и оно је цело ушло у Основно писмо које је састављено 1881. Завештач је писмом основао две фундације: једну од 7500 форинти, од које је камату користила МС за додељивање стипендија, и другу од 2500 форинти с тим да се сваке г. камата од ње исплаћује СНП као помоћ за остваривање његових циљева. Обема фундацијама управљала је МС. З. Х. Ш. донела је Фонду ДСНП, од камате до 1896, чист приход од 2311 форинти и 13 новчића (камата на главницу у томе периоду била је 8%). Од 1900, преласком са форинте на крунску валуту, главница З. намењене СНП исказује се са 5000 круна. После ослобођења, од 1918. до 1921, докле је на територији која је раније била у саставу Аустроугарске круна била средство плаћања, главница З. непрекидно је 5000 круна, а од 1921. свега 1250 динара, па је и камата на тај износ била незнатна. До 1918. приходе од З. књижило је ДСНП у опште приходе свога Фонда, а после 1918. у опште приходе Друштва и одмах трошило. За време Другог светског рата динарска вредност З. прерачуната је на пенге у односу 10 : 1, чиме је она финансијски скоро уништена, тако да је после ослобођења од фашистичких окупатора, од 23. X 1944, З. изгубила могућност да врши своју функцију. У евиденцији МС регистровано је да је 31. XII 1977. З. имала на своме рачуну укупно 16,04 нових динара! МС је због тога не исказује више ни у годишњим извештајима о свом финансијском пословању.

ЛИТ: Др Л. Станојевић, Извештај о стању и радњи Српског народног позоришта од 1881/2. до 1895/6. године, Позориште, НСад 1897, бр. 1, с. 6; Љ. Лотић, Добротвори Матице српске и њихове задужбине, МС 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 570; В. Стајић, Новосадске биографије, VI, НСад 1956, с. 245-248.

Л. Д.