ЗАДУЖБИНА ЈУЛИЈАНЕ КОВАЧИЋ рођ. СМИЉАНОВ И ЈОЦЕ КОВАЧИЋА – Најмање се зна о највећем дародавцу СНП. Рођена је у Сенти око 1841. у породици имућних пољопривредника, па се и сама бавила пољопривредном економијом на своме имању. Богата поседница, удала се „у омању трговачку кућу у Мохолу“ и у брачну заједницу унела сву своју наслеђену и стечену имовину. Умрла је у Молу 14/26. VI 1883. Непосредно пред смрт изразила је жељу „да знатан део свог имања остави на народне просветне цели, не на стипендије него на какву другу народну цел која јој се предложи“. У договору са молским родољубима – Новаком Радонићем, Симом Каракашевићем, Михаилом Деановићем и мужем Јоцом – прихватила је предлог да тај део свог имања завешта СНП „изјавивши да то њеној жељи управо највећма одговара“. Фискал ДСНП др Илија Вучетић саставио је а она 16/28. V 1883. потписала тестамент, према којем оставља СНП 40 дистриктских ланаца обрадиве земље (1 ланац = 2200 кв. хв.), с тим да је њен муж Ј. К. ужива док је жив, а после његове смрти да је користи ДСНП у своје сврхе. Доцније је земља прерачуната на 55 катастарских јутара (1 јутро = 1600 кв. хв.). Тестаторка је на самрти обавезала наследнике да се њен тестамент штампа и пошаље „знаменитијим друштвима српским и признатијим личностима“ као подстицајни пример, што је Ј. К. урадио већ прве г. а ДСНП доцније, у више наврата. Срески суд у Сенти је 16. VII 1883. прогласио К. тестамент пуноважним, а Судбени сто у Суботици је тек 22. VI 1893. грунтовно укњижио њену оставину у корист ДСНП као власника, с правом Ј. К. на доживотни плодоужитак. После тога је ДСНП било у могућности да, према жељи тестаторке, образује Завештај Јулијане Ковачићке рођ. Смиљанов и мужа јој Јоце Ковачића, који, као неактиван, није исказиван у билансима о финансијском пословању ДСНП него је само у годишњим извештајима навођен да постоји. Ј. К. је, пре но што је завештај грунтовно укњижен на ДСНП, 28. VI / 10. VII 1887. понудио ДСНП да откупи свих 55 кат. јутара земље, али ДСНП није његову понуду ни разматрало јер у њој није навео и земљу која је оставинској земљи припала приликом поделе сенћанског пашњака. Он је умро 1920. у Молу и тек отада ДСНП активира З. и користи оставину у своје сврхе. Ускоро ће се јавити друга жена Ј. К., која се, изгледа, такође звала Јулијана, и молити ДСНП да јој уступа половину аренде од завештане земље. Ванредна скупштина ДСНП, међутим, 16. IX 1920. решава да се земља прода, па је представник Друштва продао земљу на јавној лицитацији у Сенти 10. X 1920. за 1.200.000 круна, али је Министарство унутрашњих послова Државе СХС својим решењем бр.11.470 од 14. IX 1921. поништило купопродајни уговор између ДСНП и купца Николе Борђошког због недовољно постигнуте купопродајне цене. Земља из З. Ј. К. р. С. и Ј. К. издата је 1920. у аренду за 85.000 круна, 1921. за 212.000 круна, 1923. за 122.000 динара, 1924. је за земљу К. добијено од аренде свега 103.000 динара. Пошто је цена аренде стално падала, ДСНП је 1926. издало у закуп на 10 г. 54 (!) катастарска јутра задужбинске земље једном арендатору, с тим да закупнину плаћа у новцу али у уговореној количини пшенице и кукуруза као натуралној вредности закупнине, према берзанској цени пшенице сваке г. на дан 1. VI, а кукуруза на дан 1. VII. Према уговору, за половину земље арендатор је сваке г. плаћао по ланцу по 5 метарских центи жита, а за другу половину, такође по ланцу, по 8 метарских центи кукуруза. У економским г. у којима су ове житарице боље котиране, приход ДСНП од ове задужбине могао је износити између 130.000 и 150.000 динара. У већини г. био је испод првог износа. За време фашистичке окупације ДСНП није постојало, па није могло вршити ни надзор над земљом, којом је окупатор располагао као са конфискованом имовином. Аграрном реформом, после Другог светског рата, установе нису могле имати некретнина, па је и земља СНП подељена тамошњим беземљашима и колонистима, а све потребе Позоришта у целости је подмиривала друштвена заједница. Према одлуци Ванредне скупштине ДСНП, 23. XI 1924. израђени су по фотографијама портрети Ј. и Ј. К. и они се налазе у СНП. Аутор слика је непознат.

ЛИТ: А-м, Скупштина Друштва за Српско народно позориште 20. јуна о. г. – Извештај Управног одбора о своме годишњем раду, Позориште, НСад 1887, бр. 16, с. 83; А-м, Главна скупштина Друштва за Српско народно позориште 31. јула (12. августа) 1893, Позориште, НСад 1893, бр. 8, с. 36; А-м, Записник Главне скупштине Друштва за Српско народно позориште, држане 18 (31) октобра 1900, Позориште, НСад 1901, бр. 1, с. 2; Друштво за СНП у Новом Саду – Извештај о раду у пословној години 1931/ 1932, НСад 1932, с. 10-11; Друштво за СНП у Новом Саду – Извештај о раду у пословној години 1932/1933, НСад 1933, с. 12-13.

Л. Д.