ЗАХАРОВ Лав Горович (Лев Горович Захаров) – публициста, преводилац и књижевни критичар (Одеса, 2. IX 1903 – Београд, 25. X 1975). Новинарством се почео бавити 1922. у листовима „Време“ и „Правда“. Истовремено је почео да преводи са руског на српскохрватски. Преводио је Иљфа и Петрова, Багрицког, Ахматову, Буњина, Долинског, Јевтушенка, Еренбурга, Зошченка, Мајаковског, Мартинова, Пушкина, Хикмета и др. Писао је чланке, есеје, предговоре и поговоре о делима руске и совјетске књижевности и о Иљфу и Петрову, Шолохову, Зошченку, Јавичу, Леонову, Мајаковском, А. Толстоју, Хикмету. Састављао је зборнике руске и совјетске поезије и прозе. СНП је 1961. извело његов превод Иркутске приче Алексеја Арбузова.

БИБЛ: Лав Захаров, Пут Михаила Шолохова (Огледи и чланци о совјетским писцима), Пожаревац 1967; Поезија Великог октобра, избор и поговор Душан Костић и Л. З., Бгд 1967.

ЛИТ: Савремени књижевни преводиоци Југославије, Бгд 1970, с. 4-8.

Б. К-ћ