ЗАХЕР-МАЗОХ Леополд (Leopold Ritter von Sacher-Masoch) – аустријски новелиста, романсијер и комедиограф (Лавов, 27. I 1835 – Линдхајм, Хесенска, 9. III 1895). Син дворског саветника, шефа полиције у Галицији, немачки је научио тек као гимназиста у Прагу, у који му је отац био премештен 1848; права, математику и историју студирао је у Прагу и Грацу. Докторирао је из правних наука у Грацу (1856) и већ 1857. је у том граду постао приватни доцент за историју, а 1860. је професор у Лавову. Пошто је на књижевном пољу постигао успех, напустио је универзитетску каријеру и као слободан књижевник живео је у разним местима хабзбуршке државе; у Будимпешти је уређивао „Belletristische Blätter“ (1880), а од 1881. до 1885. у Лајпцигу је издавао интернационалну ревију „Auf der Höhe“. Његова жена, Аурора фон Римелин (Rümelin – псеудоним Ванда фон Дунахев – Dunachew), била је књижевница. Међу савременицима је био много више цењен као писац новела и романа са темама из доба Марије Терезије, из Галиције, о крајевима где се сусрећу словенски, германски и јеврејски свет, што се огледа и у избору његових дела за превод на наш језик: Борба против језуите или Човек без предрасуда. Историјска приповетка из доба Марије Терезије, НСад б. г.; Љубоморна царица или Комисија за чување морала. Новела из доба Марије Терезије, НСад б. г.; Новинар,  прев. Божо Боди, Бгд 1880; Козак, прев. Душан Ђ. Миловановић, Бгд б. г.; Како краљица суди и Козак Хмелницки. Две приповетке, Земун 1895; Женски султан, I–III, Бгд 1898. Писање драма није било у центру његове књижевне делатности, а комедије које су изведене на нашој сцени представљају његова најбоља књижевна остварења: Наши робови (Unsere Sklaven, 1873) – 13. II 1879. прев. Сава Петровић, и Човек без предрасуда (Der Mann ohne Vorurteil, 1866) – 12. XII 1881. преводилац непознат.

С. К. К.