ЗАМФИРОВИЋ Надежда – драмска глумица (Лајпциг, 1. VIII 1907 – Београд, 7. VII 1978). Играла је први пут, као ученица гимназије, 1919. у НП у Скопљу, а затим: од 1926. до 1927. у НП у НСаду, од 1927. до 1928. у Београдској оперети, од 1928. до 1941. поново у НП у Скопљу, од 1941. до 1947. у НП у Нишу, од 1947. до 1952. у НП у Шапцу, од 1952. до 1953. у НП у Светозареву и од 1953. до 1960. у НП у Зеници, где је водила и Луткарско позориште и где  је и пензионисана. У Нишу, Шапцу, Светозареву и Зеници радила је и као редитељ. Члан Удружења глумаца била је од 4. VII 1932. У почетку је играла врло успешно натурбурше, за које је одговарала малим растом, а доцније, у зрелијим г., највише карактерне улоге – врло природно, реалистично и једноставно. Сестра јој је била Христина Татић (в), глумица СНП.

УЛОГЕ: Бабушка (Последњи валцер), Јолан (Циганска љубав), Џеси (Орлов), Милица Илић-Цаца (У затишју), Бертинела (Перикола), Олга (Земља, П. Петровић Пеција), Сергије (Ана Карењина), Тони (Еквиноцио), Луиза (Лепа пустоловина), Кевче (Лесковчани у Паризу), Поте (Зона Замфирова), Контеса (Силва).

ЛИТ: А-м,  „Последњи валцер“ од О. Штрауса, Застава, 1926, бр. 178, с. 2; С. Секулић Цеца, Гостовање новосадског позоришта у Сомбору, Застава, 1926, бр. 255, с. 3; А-м,  „Орлов“, оперета од Гранихштетена – премијера, Нови Сад, 1926, бр. 43, с. 5; А-м, „Перикола“, буфо-опера од Ж. Офенбаха, Нови Сад, 1926, бр. 48, с. 7; А-м, „Земља“, слика у 3 чина од П. Петровића-Пеције, премијера, Нови Сад, 1926, бр.  49, с. 4; О. С(уботи)ћ, „Ана Карењина“ – премијера 17. II, Застава, 1927, бр. 38, с. 3.

Б. С. С.