ЗБОРНИК ПОЗОРИШНИХ ДЕЛА – едиција СНП, покренута 1872. са циљем да се и у засебним књижицама објављују позоришни комади, оригинални и преведени, које је СНП првобитно штампало у своме листу „Позориште“. Доцније су у едицију уношена и друга дела, али редовно само она која су била на репертоару СНП. Комадима из З. СНП је помагало путујућим и дилетантским позоришним дружинама, које су и иначе непрестано тражиле да им се најпопуларнија дела препишу и пошаљу да би могле задовољити своје репертоарске потребе. На Главној скупштини ДСНП, одржаној 26. III / 10. IV 1877, одлучено је да се издавање ове библиотеке дела уступи књижари Браће М. Поповића, која је и пре те Скупштине, на основу сагласности добијене 1876. од УО ДСНП, већ била штампала о своме трошку 10. и 11. св. З. Скупштинском одлуком у ствари је прихваћено расположење Браће М. Поповић да и убудуће штампају св. из ове едиције о своме трошку, али је до краја на свакој књижици обавезно стајало: „На свет издаје управа СНП“. Свака св. З. била је нумерисана: на импресум-страни и на корицама број св. одштампан је словима. Нумерација појединих св., међутим, није провођена ни прецизно ни у континуитету, тако да су неки бројеви поновљени а неки прескочени, што изазива немале недоумице. На неким књижицама су, пак, одштампане раније а не стварне г. издања. Ипак, могло се утврдити да су у З. објављени ови позоришни комади:

Св. 1 – Школски надзорник, шаљива игра с певањем у једној радњи. Написао Коста Трифковић. НСад 1872. – Под истим бројем одштампано је и II издање: НСад 1876;

Св. 2 – Шаран, шаљива игра у једној радњи од Јована Јовановића. НСад 1872. – Под истим бр. одштампано је и II, поправљено издање: НСад 1876;

Св. 3 – Честитам, шаљива игра с певањем у једној радњи. Француско-пруски рат, шаљива игра у једној радњи. Написао Коста Трифковић. НСад 1872;

Св. 3 – Честитам, шаљива игра у једној радњи с певањем, II издање. Мила, шала у једној радњи по Гернеру, за српску позорницу приредио † Коста Трифковић. НСад 1884;

Св. 4 – Краљева сеја, историјска драма у 4 дела. Написао Др Милан Јовановић. НСад 1872;

Св. 4 – Француско-пруски рат, шаљива игра у једној радњи. Написао Коста Трифковић, НСад 1891. (Ово је, у ствари, II издање овог комада; нумерација погрешна!);

Св. 5 – Максим Црнојевић, трагедија у пет чинова с певањем, написао Др Лаза Костић. За позорницу удесио А. Хаџић. Музика од А. Максимовића. НСад 1872. – Под истим бр. одштампано је и II, поправљено издање: НСад 1887;

Св. 6 – Избирачица, шаљива игра у три чина с певањем. Написао Коста Трифковић. НСад 1873. – Делу тиража овог издања, као наводно II, одштампане су само нове корице без г. издања;

Св. 7 – Љубав није шала, шала у једној радњи. По туђој мисли од А. Хаџића. НСад 1873. – Под истим бр. одштампано је и II издање, али нису означени место и г. издања;

Св. 8 – Демон, повест и алегорија. Написао Др Милан Јовановић. НСад 1874. (Ово је, у ствари, II издање овог комада; I издање, изван ове едиције, објавила је Српска народна задружна штампарија у НСаду 1872);

Св. 9 – Љубавно писмо, шаљива игра у једној радњи од К. Трифковића. НСад 1874. (На импресум-с. овог издања погрешно је одштампано: „св. 8“; на корицама како треба: „св. 9“). Под истим бр., у другој штампарији, одштампано је и II издање, али је и на њему као г. издања стављена 1874. и да је комад штампан „трошком књижаре Браће М. Поповић“ која се, као што знамо, тек од 10. св. (1876) појављује као финансијер ове едиције; према томе, г. II издања је нетачна – вероватна је: 1884. Део тиража овог издања, са засебним корицама и пагинацијом, додат је као прилог Календару „Сремац“ за 1891. Одштампано је и III издање: НСад ? (г. издања није означена);

Св. 10 – Ромео и Јулија, трагедија у пет чинова од В. Шекспира. С инглеског превео Др Л. Костић, за српску позорницу удесио А. Хаџић, НСад 1876;

Св. 11 – На Бадњи дан, драмолет у једној радњи. Пола вина, пола воде, шаљива игра у једноме чину. Написао Коста Трифковић, НСад 1876;

Св. 12 – Пркос, шаљива игра у једном чину, с песмама. По Р. Бенедиксу посрбио Др Јован Андрејевић. Музика од А. Максимовића, НСад 1877. Под истим бр. одштампано је и II издање: НСад ?;

Св. 13 – Рукавица и лепеза, шаљива игра у три радње. Написали Бајар и Соваж. Превео Ф. Оберкнежевић. НСад 1878;

Св. 14 – Фрише фире, шала у једном чину. Написао Коста Ристић (псеудоним Милана Савића). НСад ?;

Св. 15 – Несуђени, шаљива игра у четири дела. Написао Др Милан Јовановић. НСад 1881;

Св. 16 – Еј, људи, што се не жените или Под папучом, шаљива игра у четири чина. По немачком од Јулија Розена, за српску позорницу прерадио Бранко М. Јовановић. НСад 1884. (На импресум-с. погрешно је одштампано: „св. 15“; на корицама како треба: „св. 16“);

Св. 17 – Стрелан (Wildfeuer), драмски спев у пет чинова. Написао Фридрих Халм. Превео Јован Грчић. НСад 1879. – на насловној и импресум-с., а 1885. на корицама?;

Св. 18 – Суламка, жалосна игра у пет чинова. Написао Фрања Кајм. Превео Благоје Бранчић. НСад 1885;

Св. 19 – Милош у Латинима, слика у једном чину, од М. П. Шапчанина. НСад 1886. – Под истим бр., и насловом Милош Обилић у Латинима, одштампано је и II издање: НСад ?;

Св. 20 – На позорници и у животу, шаљива игра у једном чину. Написао Милан Шевић Максимовић. НСад 1886;

Св. 21 – Отело, трагедија у пет чинова. Написао Виљем Шекспир. Превели Г. Гершић и А. Хаџић. За српску позорницу удесио А. Хаџић. НСад 1886. на насловној и импресум-с., а 1887. на корицама?;

Св. 22 – Пера Сегединац, трагедија у пет чинова из повести народа српског. Написао Лаза Костић. Друго, поправљено издање. НСад 1887. (I издање, изван ове едиције, објавила је Државна штампарија у Бгду 1882);

Св. 23 – Мој џеп, шаљива игра у три чина. Написао Мита Калић. НСад 1887;

Св. 24 – Преки лек, шаљива игра у једном чину. Написао Мита Калић. НСад 1889. (Ово издање, наводно као II, са засебним корицама и пагинацијом, додато је као прилог „Бачванину“, српском народном календару за 1891);

Св. 25 – Свекрва, шаљива игра у једном чину. Написао Мита Калић. НСад 1889. (Ово издање, са засебним корицама и пагинацијом, додато је као прилог „Бачванину“, српском народном календару за 1890);

Св. 26 – Робијашева ћерка, позоришна игра у три радње. Немачки написао Адолф Вилбрант. Превео Јован Грчић. НСад 1889;

Св. 27 – Роман сиромашног младића, драма у пет чинова. Написао Октав Феје. Превео Светозар Савковић. НСад 1890;

Св. 28 – Војнички бегунац, позоришна игра у три чина с певањем. Написао Е. Сиглигетија. Превео Радивој пл. Стратимировић. НСад 1891;

Св. 29 – Граничари, позоришна игра у три чина од Јосифа Фрајденрајха. За српску позорницу удесио А. Хаџић. НСад 1891?;

Св. 30 – Маркова сабља, алегорија у два дела. Написао Јован Ђорђевић. НСад (1900). „Прештампала (са издања Државне штампарије у Бгду, 1872) књижара Браће М. Поповића и за спомен поклонила ђацима који су били присутни на представи „Маркове сабље“ 23. II 1900. у Новом Саду“;

Св. 31 – Ретка срећа, шаљива игра у једном чину. Написала Милева Симићева. НСад 1900;

Св. 31 – Вилењак (Der Freischütz), романтична опера у три чина. Текст Ф. Кинда. Превели Јован Грчић, Благоје Бранчић и Милан Димовић. Музика од Вебера. НСад 1900. (Нумерација пегрешна!);

Св. 33 – Обичан човек, шала у три чина. Написао Бранислав Ђ. Нушић. НСад 1902. (На импресум-стр. погрешно је одштампано: „св. 32“; на корицама како треба: „св. 33“);

Св. 34 – Лек од пуница, шаљива игра у једном чину, по шпанском од Дон Манујела Хујана Дијане, прерадио краљ Лауш Баварски. С немачког превео Јован Грчић. НСад 1903;

Св. 35 – Из низа „Одсудни тренутци“.  I – На станици, шаљива игра у једном чину. II – Игра с ватром, шаљива игра у једном чину. Написао Милан Савић. НСад 1905;

Св. 36 – Сеоска лола, позоришна игра у три чина са певањем. Написао Е. Тот. Превео и за српску позорницу прерадио Стеван Дескашев. НСад 1905. (Ово је, за разлику од издања Штампарије задруге штампарских раденика у Бгду из 1880, у ствари II, поправљено издање);

Св. 37 – Из низа „Одсудни тренутци“.  III – Амајлија, драма у једном чину. IV – Меланија, драма у једном чину. V – Ђурђевићи, драма у једном чину. Написао Милан Савић. НСад 1905.

Колико се, дакле, могло утврдити, у овој едицији штампано је 38 засебно нумерисаних књижица, не рачунајући поновљена издања; с њима, има их укупно 48. У вези с овом едицијом треба скренути пажњу на још неке поступке издавача. Друго издање Француско-пруског рата требало је да буде нумерисано као св. 3 а не 4, а Мила (у поновљеној св. 3) требало је да добије нов бр. или је текст тога монолога морао бити укључен у књижицу са неким комадом који се први пут штампа; од тиража св. 17 из 1885. вероватно су направљена два издања: једно је означено г. 1879, а друго са новим корицама и на њој г. 1885. У прилог овој претпоставци иде и то што је Стрелан тек 27. IV / 9. V 1884. био изнет пред ПО ДСНП „да се прими у репертоар“. Према томе, о стварном издању овога комада у 1879. не може бити речи. Такође, Реткој срећи, чини се, треба дати предност при утврђивању редоследа изласка из штампе, јер је приказивана на сцени СНП пре Вилењака, па је сасвим вероватно пре њега и штампана. Вилењак је, према томе, требало да буде нумерисан као св. 32. Из записника седнице ПО ДСНП од 15/27. X 1887. види се, даље, да су „трошком Књижаре Браће М. Поповића“ до тога дана штампани Ромео и Јулија, На Бадњи дан и Пола вина пола воде, Пркос, Рукавица и лепеза, Фрише фире, Несуђени, Еј, људи, што се не жените, Стрелан, Суламка, Милош (Обилић) у Латинима, Отело и Пера Сегединац. Значи: све св. на којима су одштампане 1872, 1873. и 1874. као г. издања објављене су искључиво у режији СНП. Међутим, између издања Ромеа и Јулије и Пере Сегединца штампане су још две св. – прво издање Милоша у Латинима и издање комада На позорници и у животу, који су исте г. (1886) објављени у „Позоришту“, па оданде одштампани и у посебне св. Књижара Браће М. Поповић није учествовала у издавању ових двеју св. него само СНП. После објављивања Пере Сегединца Браћа М. Поповић до последње св. материјално учествују у издању свих позоришних комада, као и у поновљеним издањима св. које су штампане пре Ромеа и Јулије. Пристанком да Књижара Браће М. Поповића учествује у издавању З., СНП је задржало право и преузело обавезу да обезбеђује рукописе драмских текстова, сређује обавезе према ауторима односно преводиоцима и води редакцију издања. Браћа М. Поповић сносили су штампарске трошкове, мањи део тиража уступали СНП, а већи део продавали за свој рачун, у НСаду и другим местима. Позоришни комади, објављени у овој едицији, штампани су у различитим временским периодима у Српској народној задружној штампарији, Српској штампарији дра Светозара Милетића, Штампарији Августа Фукса, Штампарији Арсе Пајевића и у Штампарији српске књижаре Браће М. Поповића – у НСаду.

ЛИТ: Записници Позоришног одсека Друштва за Српско народно позориште од 1875. до 1903, I и II књига (ксерографисани примерци у Архиву СНП); В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, СКА, Споменик XLV, Бгд 1908, с. 1-115; Др Д. Кириловић, Српско народно позориште, Сремски Карловци 1931, с. 62; Др Д. Кириловић, Каталог Библиотеке Матице српске, II, Српске књиге 1848-1880, НСад 1955. с. 396 + 1.

Л. Д.