ЗЕКОВИЋ Бошко – директор Државне позоришне школе и управник Позоришта младих (Војка, 10. VIII 1911 – Војка, 21. IX 1994). Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Земуну, а Учитељску школу 1932. у Сомбору; затим је био учитељ у Кузмину. Од 1936. до 1940. студирао је на Филозофском факултету у Бгду. Као резервни официр у Априлском рату 1941. пао је у немачко заробљеништво и до краја рата био у логорима у Оснабрику и Нирнбергу. После рата завршио је Вишу педагошку школу и предавао у Учитељској школи у Сремским Карловцима (1947). У дипломатској служби, у Амбасади ФНРЈ у Варшави, радио је од 20. VII 1947. до 9. X 948; потом је био запослен у Министарству иностраних послова у Бгду, одакле је склоњен 28. III 1949. због партијске оцене да није био на линији КПЈ у сукобу са Информбироом. Вративши се наставничком раду, предавао је у Мушкој гимназији у НСаду (од 29. III 1949. до 30. IX 1950); затим је, до 6. II 1953, био наставник и директор у Државној позоришној школи, па наставник у Школи ученика у привреди (1953-1959). Најважнији период у његовом животу био је онај који је провео као управник новосадског Позоришта лутака, односно Позоришта младих: од 1. XII 1959. до пензионисања, 31. XII 1972. Успешно је пренео искуства развијених професионалних позоришта на специфичну материју позоришта лутака и израза који одговара психологији детета. Као управник Позоришта лутака био је врло популаран код својих најмлађих гледалаца, који су га сасвим спонтано звали „Чика Зека“ као да је какав лик из представе за децу. У сарадњи са редитељима, глумцима и другим сарадницима, као и са другим домаћим и страним позориштима овог типа, поставио је темеље једног врло угледног театра са развијеним стваралачким способностима. Био је врло активан у покрету позоришта за децу и омладину. Биран је за првог председника АСИТЕЖ-а и Југословенског савеза УНИМА, а деловао је и у одбору Мајских дечјих игара у Бечеју. Шармантан и љубазан са саговорницима, са лакоћом је успостављао сарадњу и придобијао људе за своју кућу. Његово деловање остало је у лепој успомени многих позоришних људи у целој земљи. Бавио се и превођењем, највише са пољског. У том смислу је често био ангажован и у Стеријином позорју, као преводилац и домаћин правећи друштво гостима из иностранства.

БИБЛ: Позориште лутака у Новом Саду, Позориште, НСад 1968, бр. 1, с. 19; Позориште лутака у новом руху, Позориште, НСад 1968, бр. 2, с. 9; Лутка у дечјем животу, Позориште, НСад 1971, бр. 3-4, с. 19; Позоришта за децу у СССР, Позориште, НСад 1972, бр. 5, с. 9; Позоришни фестивал у Пољској, Позориште, НСад 1972, бр. 7, с. 4; Четири деценије, Позориште, НСад 1972, бр. 1, с. 15.

ЛИТ: Л. Дотлић, Реч-две о Бошку Зековићу, Позориште, НСад 1973, бр. 4, с. 9; М. Радоњић, Бошко Зековић (1911-1994), Алманах позоришта Војводине, 1996, бр. 29, с. 142-143.

М. Хџ.