ЗИЛАХИ Лајош (Lajos Zilahy) – мађарски књижевник, публициста (Нађсалонта, 27. III 1891 – Нови Сад, 1. XII 1974). Рођен је Трансилванији (његово родно место је данашња Салонта у Румунији). Студирао је права на Универзитету у Будимпешти. Учествовао је у Првом светском рату, али је после рањавања 1916. напустио фронт и од тада радио као новинар. Исте г. је објавио збирку песама, а 1920. књигу са једночинкама. У међуратном периоду писао је дела којима се прилагодио укусу мађарског малограђанства. Његова популарност у земљи и Европи почела је објављивањем романа Самртно пролеће 1922, а имао је много успеха и са позоришним комадима. За комад Сунце сија добио је 1924.  награду „Војнич“, коју му је доделила Мађарска академија наука. Романом Заробљеници задобио је наклоност шире јавности. Његово најбоље дело је роман Арарат, али он никада није заслужно вреднован. Тридесетих г. XX века, у златно доба мађарске филмске индустрије, бавио се писањем сценарија и режијом, а неколико његових дела је адаптирано за филм. Такође је основао  своју филмску кућу. Пре Другог светског рата, као и после 1945, био је активан у сфери културе и политике. Од 1948. је живео у емиграцији, у Сједињеним Америчким Државама. Крајем педесетих г. купио је кућу у Југославији и често боравио у НСаду. Само једном (1973) је посетио Будимпешту. Планирао је да се врати у Мађарску, али га је смрт у томе спречила. Његови позоришни комади су: Душа повратница (1923), Сунце сија (1924), Сибир (1928), Генерал (1928), Дрвени торњеви (1943), Вјештица из Имброса (1970), На трећем спрату, Четвртак, 17. априла, Музички пајаци и др., романи: Самртно пролеће (1922), Заробљеници  (1926), Вода нешто носи (1928), Кад душа замире (1932), Освета оружја (1936), Град избеглица (1939), Арарат (1947), а писао је и песме, новеле и једночинке. У СНП су играни његови комади: На трећем спрату 1933, Четвртак, 17. априла 1934. и Музички пајаци 1953.

М. Л.