ЗОРИЋ Љубица – драмска глумица (рођена око 1862). Ћерка глумца Николе З. (в). Почела је да глуми већ 1868, када је у СНП веома запажено играла дечје улоге. Од 1872. до 6. II 1879. стални је члан СНП. Позориште је напустила ради удаје за новосадског трговца Кузмана Дабижића: „Тај губитак нећемо моћи тако лако накнадити“ („Позориште“, 1879). Она је још као девојчица, која се лепо и брзо и уметнички и физички развијала, тумачила успешно улоге деце, шегрта, девојчица, младих девојака, наивки и љубавница и певала сопран у улогама с певањем, сама, или је понекад наступала у дуету са тада истакнутом глумицом Иваном Томашевић-Сајевић (в). Као девојчица истакла се у комаду Војнички бегунац: „Али јунак или боље рећи јунакиња тога вечера беше Љубица Зорићева, која је ћајаџију тако живо и тако лепо играла и тако добро певала, да је при отвореној сцени била изазвана“ („Позориште“, 1872). Према оценама рецензената играла је живо, полетно, „као права маторка“ и имала „особити глумачки дар“ („Позориште“, 1874).

УЛОГЕ: Даница (Граничари), Иван (Јелисавета), Стевица (Стари бака и његов син хусар), Паж (Марија Стјуартова), Светозар (Два наредника), Паж (Нелска кула), Шегрт (Нашла врећа закрпу), Стева (Артаксерксес), Мијат (Нови племић), Јонатан (Луда је), Христина (Роман сиромашног младића), Паж (Ђурађ Бранковић), Слуга Божидар (Зидање Раванице), Павлина (Френолог), Банаћанка (Грабанцијаши), Јелка (Три брачне заповести), Херцегиња Рокељијева (Катарина Хауардова или Круна и губилиште), Кети (Кин), Емилија (Лекар), Пава (Последња воља), Тома (Гвоздена образина), Тоанета (Госпођа од Сен-Тропеза).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 29, с. 694-695; Б., Војнички бегунац, Позориште, НСад 1872, бр. 33, с. 135; А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, Сремска Митровица 1878, бр. 14, с. 109; К. Р., Српско народно позориште, Јавор, 1879, бр. 5, с. 157-158; А-м, Љубица Зорићева, Позориште, НСад 1879, бр. 24, с. 95; К. Р., Гђица Љубица Зорићева, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286.

Б. С. С.