ЗОРИЋ Никола – драмски глумац, економ, благајник и в. д. управника (Бечеј, 1829– Земун, 1. I 1894). Глумачку каријеру је започео као аматер 1860. у чанадској дружини Стевана Протића и исте г. ступио у путујуће позориште Јована Кнежевића. Од 17. VII 1861. до априла 1879. стално је у СНП у НСаду, у којем је све време био један од најистакнутијих чланова. Приликом оснивања НП у Бгду био је примљен у тамошњи ансамбл, али се определио да остане у НСаду. Дуго је тумачио драмске улоге, нарочито народних јунака, за које је одговарао високим и развијеним стасом, снажном и пријатном дикцијом дубљег регистра. Приликом тумачења насловне улоге у комаду Ајдук Вељко Јована Драгашевића „публика је са особитим задовољством пратила цело представљање, а особито лепу игру г. Зорића у насловној улози“ („Србски дневник“, 1861). Стално се успешно развијао у доброг драмског глумца, а рецензенти и публика били су му наклоњени. Понекад му се замерало због патетичне декламације, која је била типична за говор ове још романтичарске епохе. Ј. Ђорђевић му је саветовао да економише гласом јер му се дешавало да не може да издржи целу представу. Доцније је прешао, чак врло лако, на тумачење карактерних и комичних улога и био један од најбољих глумаца тог фаха на сцени СНП у НСаду. Његов хумор је био срдачан, изразито народски и природан. Он је био један од најзапосленијих глумаца у репертоару СНП, а тумачио је најразноврсније драмске, карактерне и комичне улоге, што сведочи о његовом широком стваралачком дијапазону. Од 1883. живео је у Земуну и бавио се режијом у Српском добровољном позоришту земунског друштва.

УЛОГЕ: Марко (Демон), Стеван Гуљић (Саћурица и шубара), Дужде од Млетака (Максим Црнојевић), Бранко Срнић (Граничари), Поповић (Школски надзорник), Станиша Црнојевић (Јелисавета, кнегиња црногорска), Розенберг (Тражи се васпитач), Џексон (Доктор Робен), Мурат (Милош Обилић), Дон Клето (Лек од пуница), Гроф Шрусбери (Марија Стјуартова), Добрић (Да је мени лећи па умрети), Непознати (Два наредника), Људевит X (Нелска кула), Бан Трогирски (Добрила и Миленко), Бартолен (Маријана), Никоговић (Савет гратис), Поповић (Француско-пруски рат), Цветковић (Лудница), Драгић (Први састанак), Максимилијан Мор (Разбојници), Мијат (Потурица), Антонио (Млетачки трговац), Лудвиг XIII (Гвоздена образина), Рудолф II (Магелона), Соколовић (Избирачица), Спахија (Вампир и чизмар), Херман Геслер (Виљем Тел), Соломон (Кин), Перижен (Милион).

ЛИТ: Д. М., Српско народно позориште, Даница, 1861, бр. 33, с. 526; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1866, бр. 2, с. 44; Ј., „Нашла врећа закрпу“, Позориште, НСад 1872, бр. 26, с. 106-107; А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, Сремска Митровица 1878, бр. 9, с. 70; -ст-, Никола Зорић, Јавор, 1879, бр. 18, с. 574-576; А-м,  Никола Зорић, Застава, 4. I 1894; Вл. Николић, Знаменити земунски Срби у XIX веку, Земун 1913; Стеван Радовановић, Из културне историје Земуна, Земун 1966.

Б. С. С. и М. Л.

.

Б. С. С.