ЗУДЕРМАН Херман (Hermann  Sudermann) – немачки писац (Мацикен, Мемелска област, Литванија, 30. IX 1857 – Берлин, 21. XI 1928). Још у XVI веку било је међу прецима овог немачког приповедача, романописца и драматичара људи од пера. Потичући из некадашње граничне немачко-литванске језичке области, З. је, уз кратке прекиде и покушаје да изучи фармацију, завршио реалну гимназију у Тилзиту. За време студија филологије и историје у Кенигзбергу (Калињинград) и Берлину издржавао се давањем приватних часова или као домаћи учитељ. Убрзо је постао и кратко време (1881-1882) остао главни уредник либералног листа „Das deutsche Reichsblatt“, али је после успеха својих раних књижевних дела напустио службу и као слободан књижевник живео је у Дрездену, потом у Берлину и на свом имању код Треблина, недалеко од Берлина. З. се као приповедач и романсијер истакао пре него као драматичар. Врло брзо је стекао популарност романима Брига (Frau Sorge, 1887) и Мачији мост (Der Katzensteg, 1889), а много читалаца имао је и његов роман Луди професор (Der tolle Professor, 1926); од многобројних његових приповедака у најуспелије спада збирка Литванске приповетке (Litauische Geschichten, 1917), које представљају продужетак најбољих традиција немачког поетског реализма. У његовим раним приповедним делима, која добрим делом припадају натурализму, видни су трагови Мопасана и нордијске литературе. Као натуралист З. је почео и свој драмски рад, који је иначе доста обиман; написао је 35 драма од којих су оне ране у јеку натурализма у Немачкој третирале друштвене проблеме, нападале лажни сјај грађанског друштва, и то на начин због којег је долазило и до позоришних „скандала“. У тој раној фази З. је често упоређиван са Г. Хауптманом (в), па понекад стављан и изнад њега; међутим, што је време више одмицало, испостављало се да З. драме неретко представљају веште конструкције без довољно веродостојности и да заостају за Хауптмановим делима. После своје натуралистичке фазе прешао је на драмске бајке и историјске теме, али тим делима није ни на немачким сценама постигао веће успехе. Код нас је најпре био превођен као прозни писац: Литавске приповијести превео је Никола Андрић (Згб 1918), а Бригу су превели Х. Лилер (Бгд 1921) и Олга Требичник (Сарајево 1961). Сем оних изведених код нас – а те спадају у најбоље – треба споменути драме: Sodoms Ende (1891), Die Schmetterlingsshlacht (1895), Der Bettler von Syrakus (1912), Der gute Ruf (1913), Die gutgeschnittene Ecke (1915), Der Hüter der Schwelle (1921). О њему је доста писано на немачком, француском и енглеском језику. Његова Сабрана дела издата су у шест свезака (1933). У СНП су изведени његови комади: Камен међу камењем (Stein unter Steinen, 1905), 19. XI 1908, прев. О. Хамер; Част (Die Ehre, 1890), 14. X 1910, прев. Сава М. Шапчанин; Завичај (Heimat, 1893), 23. IX 1912, прев. Михајло Р. Поповић; Ивањске ватре (Johannisfeuer, 1900), 2. VI 1925, прев. Нина Вавра.

БИБЛ: Част (Die Ehre), прев. Сава М. Шапчанин, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 532.

С. К. К.