ЕК Вернер (Werner Egk) – немачки композитор и диригент (Аухзесхајм, Баварска, 17. V 1901 – Ининг, 10. VII 1983). Студирао је на Конзерваторијуму у Аугзбургу, Франкфурту и Минхену. Неколико г. боравио је у Италији. Стални диригент Државне опере у Берлину постао је 1936. Од 1950. до 1953. био је директор и редовни професор композиције у Високој музичкој школи у Берлину. Као и његов учитељ Карл Орф (в), и Е. је тежиште свог уметничког деловања поставио у театар. Он је пратио развој савремене музике, служио се најразличитијим средствима, од врло смеле хармоније до блиставог колоритног оркестра, од цитата из страног, егзотичног фолклора до напева веома блиских песмама баварских сељака. Он је волео причу, али и реалност, те му је понегде полазило за руком необично стапање фантастике и стварности. Његова музика је свежа, чулна и духовита, јер он има веома развијен смисао за гротеску и карикатуру. Написао је 8 опера и 4 балета, а такође и низ дела која нису у вези са позориштем: сонате, кантате, свите, квартети, ораторијуми, концерти и друге оркестарске композиције. Идејни темељи овог композитора у сценском стваралаштву почивају на нужној победи правде и на одговорности коју појединац мора сам сносити за сопствене поступке. У том смислу значајне су му опере Колумбус, Пер Гинт и Ирска легенда (Irische Legende), као и балети Хуан од Царисе (Joan von Zarissa) и Абраксас (Abraxas). Најпознатије му је музичко сценско дело Чаробна виолина, које је 1983. било и на репертоару СНП.

М. Х.