УРБАН Јaн-Јован/Иван – композитор и диригент (Праг, 26. X 1875 – Ваљево, 17. II 1952). Рођен је у угледној прашкој аристократској породици. На прашком конзерваторијуму је студирао и дипломирао 1896. композицију и дириговање. У Србију је дошао 25. III 1899. како би приступио српској војси. У то врeме љубав према свему што има везе са Словенима било је изразито популарно међу чешким младим интелектуалцима. Био је ожењен Милком, из угледне ваљевске породице Перић. Пред само венчање прешао је у православну веру и том приликом добио име Јован. Био је учесник у свим ратовима које је Србија водила од 1912. до 1918. Поред Ваљева, службовао у Нишу, Приштини, Скопљу, Осијеку. Од 1926. до 1928. био је управник војне музичке школе у Вршцу, диригент позоришног оркестра и хора у Скопљу и Осијеку. Његов војни оркестар чију главнину чини двадесетак чешких музичара, постаје окосница будуће Осијечке филхармоније. У Осијеку остаје све до почетка Другог светског рата, а његов музички и уметнички дух оставља снажан печат у културном животу тадашњег Осијека. Био и један од оснивача музичко-вокалног друштва „Штросмајер”, а сарађивао је с Хрватским певачким друштвом „Липа”. Поред тога био је члан клуба хрватских књижевника и уметника. За време боравка у Осијеку компоновао је оперу Ђул-беаза, оперету Игуманов гријех, дечју оперету Зачарана принцеза, музичко сценско дело Оток смрти и оперету Терпсихора. За време боравка у Србији оснивао је музичке и певачке оркестре, конпоновао али и свирао. Убрзо је стекао надимак „српски Дворжак”. Био је капел-мајстор у тадашњој српској краљевској војсци са којом је прошао и голготу Првог светског рата као добровољац и учесник солунског рата. У периоду до Првог светског рата У. је написао велики број композиција, од којих је већи део изгубљен. Издао је више збирки композиција, а прва је издата 1908. у издању Мите Стајића, дворског књижара. Збирка је истовремено издата и на немачком језику. За време Другог светског рата, док је трајала окупација Осијека напустио је Осијек и отишао у Ваљево. После завршетка рата, повремено је одлазио у Осијек и наставио сарадњу са тадашњим оркестром Радио Осијека. У позним годинама учествовао у раду и на оживљавању музичког и културног живота Ваљева. У Осијеку, НСаду и Бгду изведене су му опере Мајка и Ђул-Беаза, оперете Игуманов гријех(у НП у НСаду 1926), Ружаи Терпсихора, те игроказ Зачарана принцеза (у сурадњи са извјесним Антуновићем). У НП у Бгду изведен је 1901. комад Прокоп Живка Романовића за који је У. уприличио музику. Био је познат као врстан инструментатор за лимену глазбу. Компоновао је велики број композиција, маршева, етида, валцера, полки, разне игре и др. СНП је извело његову дечју оперету Зачарана принцеза (в).
ЛИТ: А-м, Према стручној критици у Београду његова дела су од несумњиве музичке вредности, Видовдан, НСад 14. XI 1926; А-м, Оперета у три чина написана и компонована од нашег домаћег писца Р. Космајца и Ј. Урбана – композитора, Видовдан, НСад 14. XI 1926; А-м, „Игуманов грех“, оперета у 3 чина, либрето: Р. Космајац, музика: Ј. Урбан, Нови Сад, 1926, бр. 44, с. 5-6; А-м, Ј. Урбан, Нови Сад, 1926, бр. 44, с. 5–6; О. С(уботи)ћ, „Игуманов грех“ (Лажни игуман) – Премијера 20. XI, Застава, 23. XI 1926.

М. Л.