УПРАВНИ ОДБОР ДСНП – Оснивачка скупштина ДСНП, на којој је усвојена и прва редакција Устава ДСНП, одржана је 29. и 30. V 1862 (по старом календару). За првог начелника ДСНП изабран је Стеван Брановачки, чији је мандат трајао до 28. IX 1868, када је изабран Јован Суботић. По истеку Суботићевог мандата, поново је изабран Стеван Брановачки 3. VIII 1871, а три година касније 18. VIII 1874. Михаило Полит Десанчић. Начелници ДСНП били су и: Стеван Павловић (31. VIII / 12. IX 1878), др Лаза Станојевић (9. / 21. XI 1881), Антоније Тона Хаџић (1905), Ђура Трифковић. Чланови су бирани по избору и реизбору, а списак свих чланова УО, ЕО и ПО ДСНП објављивану су у листу „Позориште“. За првог председника УО ДСНП 1862. изабран је Ђорђе Кода, новосадски трговац. Печат ДСНП се касније појавио, за сада је познато да је употребљен први пут на писму УО ДСНП, од 22. VI / 4.VII 1875, Магистрату слободне вароши новосадске, а у потпису стоје: Сава Петровић, секретар и Антоније Хаџић, подначелник. УО ДСНП непрекидно су обаљали председник, подначелник, секретар и фискал, а за поједине функције (књиговођа, благајник) чланови су се мењали на 4 или 5 година: Лаза Станојевић / Антоније Хаџић, председник, Антоније Хаџић / др Гедеон Дунђерски, подначелник, Сава Петровић, секретар, Илија Вучетић / Стеван Малешевић, фискал, Арон Поповић / Јован Токалић / Аркадије Марковић, књиговођа, Данило Манојловић / Лаза К. Манојловић, благајник. УО ДСНП су чинили и чланови ПО и ЕО, састајали су се по потреби, најчешће 15. и 30. у месецу. Годишњи извештај о раду УО износили су се пред главну Скупштину ДСНП, која се одржавала средином године, јуна или јула месеца. УО је утврђивао репертоар, приход од представа (детаљно разматрано које представе су донеле навише прихода, или колико је продато примерака из едиције „Зборник позоришних дела“), разматрао годишње извештаје о раду ДСНП, ПО и ЕО, о стању фондова, односно оствареном проходу. На дневном реду су били извештаји о раду које су подносили управник ДСНП, чланови ПО, ЕО, месни одбори ДСНП из Војводине, као предлози донети на њиховим седницама, разматрали су се и редовни годишњи прорачуни, списак чланова и подаци о глумачком особљу. УО је бирао чланове ДСНП и почасне чланове (в. Почасни чланови ДСНП), давао дозволе да се преводе страни текстови на српски, доносио предлоге, уредбе, правна документа, програме, позиве и друга акта за усвајање на главној скупштини ДСНП. Важнији документи, позиви и програми често су били штампани (А. Пајевић, Платонова штампарија, Српска народна задружна штампарија, Српска штампарија др Ј. Суботића) и дати јавности на увид: Правила за Дружину српског народног позоришта у Новоме Саду, 1863, 1873. и 1886, Програм за главну скупштину ДСНП, у НСаду 30. јула 1869, Програм за главну скупштину ДСНП, у НСаду 30. јула 1870, Распоред за главну скупштину ДСНП, што ће се одржати у у НСаду 3. (15) августа 1871, Српском народу: из седнице УО ДСНП у Новоме Саду 6. (17) II 1874, Распоред за главну скупштину ДСНП, што ће се одржати у у НСаду 18. (30) VIII 1874, Распоред за главну скупштину ДСНП, што ће се одржати у у НСаду 17. (29) VIII 1875, Правила за глумачки пензиони фонд 1885, Правила о месним позоришним одборима1905, Правила за пензиони фонд за чланове Србске позоришне дружине 1906, Правила за Српску народну позоришну дружину1907. УО је сваке године објављивао и позиве јавности, родољубима и народу, који би се уплатом чланарине (обавезујућа је износила 50 форинти) уписали као чланови ДСНП, или ЕО, а на тај начин би се умножавао и Позоришни фонд. У годинама када се приход није умножавао, УО је разматрао друштвене околности, најпре имајући у виду социјални моменат, и у складу с тим доносили су одлуку да се не објаве такви позиви народу, као на пример 1884/1885, када је година била „неродна, када је владала општа оскудица“. Из записника УО може се реконструисати да су се на дневним реду разматрали и неки други текући проблеми: утврђивање повреде права сопствености, односно крађе, разматрање извештаја поводом инцидената и немилих околности на гостовањима и изрицање казнених мера (не само новчаном казном него и отказом члану ДСНП), одређивање висине новчане помоћи, тзв. „вађевине“ за помоћ члановима ДСНП а на предлог ЕО, разматрани су конкретни предлози ДСНП, на пример, за оснивање Пензионог фонда за чланове ДСНП (1865), за осигурање позоришне гардеробе од пожара (1906), одобрење да ДСНП изведе представу за помоћ становницима Потисја и Сегедина, настрадалим у поплави (1879), изадавање налога да се изврше хитне поправке на сценографији (Танасије Таса Исајловић, 1887), именовање разних комисија (на пример, специјална комисија за утврђивање штрајка глумаца на гостовању у Суботици 1908), усвајање програма за обележавање јубилеја уметника, одобравање ванредне награде члановим за труд (на пример, 300 ф. Димитрију Ружићу, 1888) или разматрао дописе о одласку чланова из ДСНП (на пример, Ленка Хаџић је обавестила УО да се након 17 година „глумовања“ повлачи у приватан живот, 1887) и слично, или је своје предлоге УО ДСНП упућивало надлежнима у граду, на пример, о потреби за увођење расвете на плин у зграду „Зеленог венца“, у којој је СНП давало представе до 1892, када је истекао уговор о закупу, а зграда потом срушена. С тим у вези УО ДСНП је одштампало 15. / 27. IV 1892. обавештење у ком се предлаже добровољни порез од 1 новчића по „српској глави“ а на потребе зидања нове зграде СНП-а, а проглас су потписали др Лаза Станојевић и Сава Петровић. У листу „Позориште“, најчешће у рубрици под насловом „Листићи“, објављивани су извештаји о раду УО ДСНП. УО је у време рата мировало, да би се под руководством др Ђуре Трифковића, сина српског комедиографа, активирало већ на првој послератној седници УО ДСНП, одржаној 23. XII 1918. По завршетку Првог светског рата ДСНП, понајвише захваљујући Милану А. Јовановићу и др Ђури Трифковићу, обнавља рад већ крајем 1918. И ПО је до подржављења СНП, 22. XII 1919, сазиван шест пута; позивани су на седнице преживели чланови из састава од 1914, али се ПО ни једанпут није могао састати, као што је и констатовано на седници УО ДСНП од 6. VIII 1919. Због тога је тада било закључено да до Главне скупштине послове ПО обавља УО. Сачувани су записници III, IV и V седнице из 1919, на којима су расправљани предмети из надлежности ПО. После тога, подржављењем глумачког ансамбла, ДСНП више није имало потребе до води бригу о њему, па су из програма ДСНП престали задаци и обавезе које је Одсеку наметао Устав од 1862, односно 1865. Доношењем новог Устава ДСНП (1920) мењају се карактер, циљеви и задаци ове организације и у његовом саставу нема више ПО и ЕО. Отада ће ДСНП имати само УО (председник др Ђура Трифковић, секретар Светислав Баница), а нешто доцније и Надзорни одбор. Са та два органа ДСНП ће дочекати и 1941.
Чланови УО ДСНП (в. Чланови УО)
ЛИТ: Устав Друштва за Србско народно позориште, НСад, 1865; архивска грађа о Друштву за СНП, Архив Војводине, Ф-35: књ. 4 – записници Главне скупштине УО ДСНП 1861–1922; књ. 5 – записници УО ДСНП 1862–1881; књ. 6 – записници УО ДСНП 182–1905; књ. 7 – записници УО ДСНП 1906–1927; књ. 16, арх. бр. 172, 28. I 1920; „Позориште“, НСад 1887, с. 227 „Позориште“, НСад 1889, с. 28; „Позориште“, НСад 1890, с. 192; „Позориште“, НСад 1891, с. 80; „Позориште“, НСад 1897, с. 74; „Позориште“, НСад 1897-8, с. 206; „Позориште“, НСад 1898-9, с. 78; „Позориште“, НСад 1899-1900, с. 243; „Позориште“, НСад 1901–2, с. 182; „Позориште“, НСад 1902-3, с. 125; „Позориште“, НСад 1904-5, с. 158; „Позориште“, НСад 1905–6, с. 110; „Позориште“, НСад 1906–7, с. 187.

И. И-К.