ВАФИЈАДИС Серж (Σέργιος Βαφιαδις / Sergios Vafiadis) – грчки оперски редитељ (Истанбул, 1926 – Атина, 2005). Студирао је у Паризу на Факултету политичких наука (École Sciences Politiques) и, у исто време, драмску уметност на Националном конзерваторијуму  у познатој уметничкој школи ,,Рене Симон” (Cours d’art dramatique René-Simon). После завршених студија, вратио се у Грчку (1957) и започео своју дугу позоришну сарадњу са Националном опером у Атини. Прво је био балетски супервизор (од 1958), затим помоћник директора (1961) и директор Опере (1962), чијег ће, потом, Уметничког савета бити члан много г. Стални редитељ постао је 1962. и поставивши такве оперске наслове као што су Набуко, Манон Леско, Плашт, Сестра Анђелика, Господин Брускино (Росини), Херо и Леандар (Незеритис), Шпански сат (Равел), Мудрица (Орф), Сузанина тајна (Волф-Ферари) дао допринос разноврсности репертоара Националне опере. Од 1965. континуирано је сарађивао са оперским кућама у бившој Југославији (Бгд, НСад, Љубљана), на чијим сценама је показивао нарочиту склоност за поставку оне оперске литературе која захтева велике и многољудне ансамбле (Аида, Ђоконда, Кармен, Фауст, Турандот). Режирао је опере у Италији и Француској, а од 1991. је био стални редитељ Кипарског оперског друштва и Фестивала на Крфу. Последња запажена оперска остварења су му била: I Rantzau (Породица Ранцау, Маскањи) на фестивалу у Ливорну и  Доницетијев Љубавни напитак на Кипру. Високо професионалан, комуникативан (поред француског, италијанског и енглеског, одлично је говорио и српски језик), припадао је оној групи редитеља који су остајали верни композитору и његовим захтевима и често цитирао Вердија: ,,Не остављам ником право да створи нешто ново у мом делу и да га тиме уништи”.  Био је убеђен да публика воли да види класичну оперу у атмосфери епохе коју је аутор замислио, у костимима и декору тога доба. Ту се угледао на оне редитеље које је уважавао и уз које је стицао своја прва искуства у оперској режији, међу којима су: Јанопулос, Фригерио, Мореско, Маестрини, Сабљић, Валманова и Вит. У представама које је режирао, наступала су многа значајна имена оперске сцене: Бергонци, Бонисоли, Мериги, Арагал, Проти, Херлеа, Кјара, Димитрова, Милашкина, Анџапаридзе, Пјавко итд. У СНП је у току тридесетогодишње сарадње режирао следеће опере: Набуко (1965), Аида (1969. и 1982), Ђоконда (1970), Фауст (1971. и 1995), Риголето (1972. и 1982), Тоска (1973), Кармен (1976. и 1985), Турандот (1982), Бал под маскама (1984). Мјузикл Пољуби ме Кети Кола Портера поставио је на сцену СНП 1972, а био је уметнички сарадник и супервизор балета Грк Зорба 1994. Остварио је и два музичка филма за грчку и (тадашњу) југословенску телевизију. У знак захвалности за значајан допринос на пољу уметности одликован је Орденом југословенске заставе са сребрном звездом 1988.
М. Д. М.