ЕНКЕН Алфред (Alfred Hennequin) – белгијски драмски писац (Лијеж, 13. I 1842 – Сен-Манде, на Сени, 7. VIII 1887). Био је натурализовани Француз, иначе унук француског сликара и гравера Филипа Огистена Енкена (1763-1833). Извесно време провео је у једном дому здравља због душевне потиштености, које се никад неће ослободити. Писао је комедије из париског живота, сам или, најчешће, у друштву с пријатељима, као што је било уобичајено у француској драмској књижевности. Комедије су му углавном ситуационе, пуне духа, али и бесмислености у доброј мери. Ако је Пјер Вебер творац модерног водвиља, онда је Е. обновилац комичног жанра, и можда је његово позориште с правом названо „електричним позориштем, позориштем вртоглавог покрета“. Међу његовим сарадницима су се нашли А. Бисон, П. Вебер, А. Силвестр, Е. де Нажак, А. Делакур, А. Мило итд. Познатије су му комедије: Чекам ујака (1869), Три шешира (1871), Алина (1873, са А. Силвестром), Процес Ворадије (1875, као сарадник А. Делакура), Розадоминосови (1876), Остављено писмо (1876, са А. Делакуром), Ујак с надама (1876, са Делаком), Ружичасте маске (1876, са А. Делакуром), Беба (1877), Плава лисица (1878), Дојиља, (1879, као сарадник Е. де Нажака), Татина жена (1879, као сарадник А. Милоа), Нинета (1882, са А. Бисоном). Сматра се да му је најуспелија комедија Процес Ворадије. Е. и сâм има довољно сценске снаге да духовито развија своју комедију неспоразума, али ипак више воли да је удвостручује сценском виспреношћу својих сарадника. Запажено је да је према природи предмета умео да изабере и сарадника, показавши и са те стране да је човек од духа. Његове ситуације наилазе као поплава, гомилају се и стварају пометњу, збрку и урнебес. Док се гледаоци гуше од смеха, чини им се да се Е. јунаци неће искобељати из глиба у који су се увалили властитом простодушношћу и властитим будалаштинама. Али писац тек при расплитању интриге испољава своју сценску вештину. СНП је приказало његову комедију Дванаест дана затвора (са П. Вебером).

Ж. П.