ЕНКЕН Шарл-Морис (Charles-Maurice Hennequin) – француски драмски писац (Лијеж, 10. XII 1863 – Монтре, 3. IX 1926). Син је Алфреда Енкена (в). У почетку се бавио новинарством, уверен да ће му то бити животни позив. Али крв није вода, повео се за примером свога оца, напустио журналистику и посветио се позоришту. Почео је скромно, приказавши 1882. једночину комедију Плава птица. Потом ће до краја живота писати и приказивати комаде у многим париским позориштима, пре свега у театрима „Нувоте“ и „Пале-Роајал“. Биће то углавном, као и код његовог оца, комедије и водвиљи. Да се не би рекло да се користи очевом славом, у почетку је писао под псеудонимом М. Делрен (M. Delrun), али је од 1888. користио право име. Наравно, прво је писао под очевим утицајем и уз његову потпору, али се постепено ослобађао, већ кадар да сâм за два-три месеца направи комедију лишену свих конвенционалности, површних ефеката, тривијалних ситуација, импровизација и аргоа. Трудио се да се допадне гледаоцима и да их разгали. Увек је трагао за здравом веселошћу, изворном, непосредном, која проистиче из једноставне и притајене комике која се више заснива на ситуацијама него на изненађењима. „Прецизан техничар, непогрешан техничар, он је волео акцију, што више акције, увек акцију, тежећи врхунцу сцене што највећма увесељава“. Поступао је, отприлике, као Ж. Фејдо (с којим је сарађивао, уосталом). Између осталих, написао је комедије: Туђи џепови (1886), Одвећ врлине (1886, са оцем Алфредом), Сви су исти (1887), Чувар своје жене (1888), Застава (1893), Флерт удвоје (1912) и друге. У књижевном раду ће се удруживати са својим пријатељима и с пријатељима свог оца. Тако ће, на пример, са Ж. Фејдоом   написати комедију Систем Рибадије (1892), са П. Вебером комедију Имате ли шта за царину? (обе 1912), Председниковица и Друга брачна ноћ (1922). Посмртно му је играна комедија Антоанета се не може изиграти (1927). Написао је и неколико оперетских текстова. На сцени СНП изведена је његова комедија Председниковица (са П. Вебером).

Ж. П.