ЕРЦЕГОВИЋ-ДОМАНЧИЋ Мила – глумица (Сплит, 23. X 1907 – Осијек, 30. V 1986). Била је удата за Мату Доманчића. После основне школе и три разреда гимназије у родном граду, завршила је два разреда Земаљске глумачке школе у Згбу. На сцену је први пут ступила у НП у Сарајеву 1. VIII 1925. као Јудита у Стриндберговом Плесу мртваца. У овом театру је остала до 1927, а следећу сезону (1927/28) провела је у осјечком НК. Кратко је наступала у београдском „Слободном уметничком позоришту“ – „Theatre libre“ (уз Лидију Мансвјетову, Јована Геца, Петра Матића и Николу Јовановића), са којим је гостовала у НСаду у представама Пророк Јеремија и Свети шраф. Поставши миљеница новосадске публике, децембра 1929. је са групом глумаца СНП покушала да установи водвиљско позориште, али ова идеја није реализована па је убрзо отишла из НСада. Од 1929. до јула 1937. радила је у НП у Скопљу, 1937/38. у НП у Бгду, а у сезони 1938/39. у НП у Нишу. Члан НПДб била је од 1. VIII 1939. до 31. VII 1940. Окупацију је провела наступајући по провинцији, а одмах после рата се јавила на дужност у НСаду. Не одигравши ништа у овом театру, укључила се у поновно оснивање позоришта на Цетињу и неко време била члан његовог драмског ансамбла. Потом је била ангажована у НК у Осијеку, у којем је у сезони 1948/49. освојила Републичку награду за улогу Барунице Кастели у Крлежиним Глембајевима и где је 1. III 1952. прославила 25. годишњицу (као Хасанагиница у истоименој Огризовићевој драми). Затим је била ангажована у НП у Панчеву од јесени 1952. до 1. VIII 1953, па у НК у Дубровнику у сезони 1954/55, када је на Дубровачким љетним играма играла Краљицу у Хамлету. Од 1. IX 1958. је била запослена у НК у Тузли, а 1959. је прешла у НК у Осијеку. Г. 1963. је прославила 35. годишњицу глумовања (као Баруница Кастели у Глембајевима) и исте г. отишла у пензију. Била се специјализовала за жанр „драмских мајки“. Уз поменуте значајне су јој још и улоге које је остварила у Сарајеву и Тузли: Г-ђа Ворн (Занат госпође Ворн), Јеле (Еквиноцио), Клара (Леда), Лаура (У агонији).

УЛОГЕ: Олга (Вечна младост), Јованка (Моји ђетићи), Фортуна (Три бекрије), Дивна (Чучук Стана), Јелена (Каплар Милоје), Мара (Успомена на Соренто), Марија (Игра о муци Исусовој).

ЛИТ: А-м, Водвиљ позориште у Новом Саду, Нови Сад, 1929, бр. 48, с. 5; А-м, Мила Ерцеговић, Нови Сад, 1929, бр. 49, с. 3; А-м, Гец-Мијушковић: „Моји ђетићи“, Дан, 28. X 1939; Н. С., Премијера „Вечне младости“, Ми и ви, 11. XI 1939; J. Schulhoff, Örök ifjúság,Napló, 4. I 1940; А-м, Милорад Петровић: Чучук Стана, Дан, 5. I 1940; Л. Дотлић, Вечна младост, Дан, 5. I 1940; А-м, „Вечна младост“, комедија у три чина од Павла Шебешћена, Дан, 7. I 1940; Л. Дотлић, Успомена на Соренто, Дан, 29. II 1940; Т., Премијера Богдана Чиплића „Успомена на Соренто“, Правда, 2. III 1940; О. М., Страдање Христово, Дан, 3. III 1940; А. Глухоњић, Мила Доманчић-Ерцеговић, Позориште, Тузла 1963, бр. 2, с. 69-71; С. Врговић, Позориште из гледалишта, Позориште, НСад 1974, бр. 8, с. 19; Ј. Лешић, Сарајевско позориште између два рата, Сарајево 1976, с. 235-236; Љ. Станојевић, Отишла је краљица, Глас Славоније, Осијек 1986, бр. 43, с. 11.

В. В.