ЕРКЕЛ Ференц (Ferenc Örkél) – мађарски композитор, пијаниста и диригент (Ђула, 7. XI 1810 – Будимпешта, 15. VI 1893). Од 1827. до 1834. живи у Коложвару (Клужу), прво као професор музике код грофа Чакија, а онда као диригент у НП. Након тога одлази у Будимпешту, где је пијаниста у мађарском позоришту у Будиму и у немачком у Пешти. Од 1838. је музички директор и први диригент у тек основаном НП у Пешти, у којем се већ 1840. изводи његова опера Батори Марија. Ту се задржао до 1875, створивши од малог музичког ансамбла један од најбољих оркестара у Европи, којим су дириговали Вагнер и Берлиоз, док је он сам био чувен по својим интерпретацијама италијанског оперског репертоара. Оснива 1853. Филхармонијско друштво, чијим је концертима дириговао до 1869. Био је такође и први директор и професор Високе музичке школе у Будимпешти (1875-1889). О његовом животу је 1952. снимљен филм. Написао је велик број опера на теме из националне историје. Успела транспозиција националног мелоса у категорију оперске, односно симфонијске музике, чини овог аутора мађарским националним композитором и оснивачем њене опере. Најпознатија његова дела су, поред Батори Марије (1840): Хуњади Ласло (1844), Ержебет (1857), Банк Бан (1861), Шарлота (1862), Дожа Ђерђ (1867), Бранковић Ђерђ (1874), Херој без имена (1880), Краљ Стефан (1885). Компоновао је за хор и клавир, затим камерну музику. Аутор је и мађарске химне, пошто је победио на конкурсу 1884, као и увертире за прославу педесетогодишњице оснивања националног театра (1887). У СНП је извођен његов комад Банк бан.

Б. Р.