ЕРКЕЊ Иштван (István Örkény) – мађарски књижевник (Будимпешта, 5. IV 1912 – Будимпешта, 24. VI 1979). Потекао је из јеврејске апотекарске породице, па је и сам, на будимпештанском Техничком факултету завршио фармацију и хемију (1934). Између два рата сарађује у часописима приповедном прозом о бесмислу грађанског живота, са видним примесама надреалистичког третмана стварности. Као војник у Другом светском рату упознао је злочиначку бит фашизма и одлучно се определио за социјалистичке идеје. По повратку из заробљеништва, бавио се драматуршким радом у будимпештанским позориштима. Ратна тематика доминира у његовој приповедној прози и у романима, али и тематика савременог радничког живота. Најпознатији његов роман Házastársak (Супружници) преведен је на више страних језика, а послужио је и као основа за један успешан филм. Писао је такође и комедије и драме. Његову трагикомедију Породица Тот (Tóték), у преводу Еугена Вербера, СНП је извело 11. XII 1969. Мадачев Камерни театар у Будимпешти је 2004. у његову част преименован у Е. театар.

БИБЛ: Тотови, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1616.

ЛИТ: Т. Колтаи, Мађарско позориште апсурда, Позориште, НСад 1969, бр. 2, с. 6.

Б. Кв.