ЕРКМАН Емил (Émile Erckmann) – француски романсијер и драмски писац (Фалзбург, 20. V 1822 – Линевил, 14. III 1899). Отац му је био књиговезац, продавац папира и штофова и власник позајмне библиотеке. Средње образовање је стекао у фалзбуршком колеџу. Пошто је матурирао, отишао је у Париз и уписао се на Правни факултет. У Паризу је слушао Мишлеа и Кинеа, бавећи се помало и политиком и усвојивши идеје Четрдесет осме. После Фебруарске револуције вратио се у Фалзбург и, заједно са Александром Шатријаном (в), који је у то време био васпитач у локалном колеџу, основао је револуционарни клуб и уређивао један крајње леви лист. У то доба је кренула и њихова сарадња, једна од најнеобичнијих за које се зна, а можда и од најнеопходнијих – јер су се среле две супротне природе које су се могле допуњавати. Писац је, по свим знацима, био Е., који је био тиха и повучена природа, насупрот Шатријану, који је био човек идеја, веома сналажљив, чак продоран. Први је имао да производи текстове, а други да се брине о њиховој прођи. Тако је и било. После једномесечног заједничког живота у Паризу, Е. се вратио у Фалзбург, достављајући у току наредних г. Шатријану приче, романе, позоришне комаде, есеје, које овај никако није успевао да пласира. То му је, најзад, успело 1856. и отада им је, под заједничким потписом Еркман Шатријан пут био отворен. Између 1860. и 1880. њихов се углед само уздизао. По завршеном Француско-пруском рату, после којег је Алзас припао Немцима, Е. је прешао у Сен-Бије, затим се настанио у Тулу, и најзад се, 1884, вратио у Фалзбург, где су га нови господари остављали на миру. Тада су се (1886) завадили: делимично због финансијских обрачуна (о којима се старао Шатријан), а много више због политичких неслагања. Спор се завршио 1890. осудом Шатријана. У међувремену (1889) Е. се преселио на француско тле, у Линевил, где је остао до краја живота. Њихово се дело (у ствари то је Е. дело) састоји од огромног броја прозних текстова и три позоришна комада: две драме и једне комедије. У СНП су приказани комедија Завађена браћа (Les Rantzau, 1868) и драма Јеврејин из Пољске (Le Juif polonais, 1869), прва 1887, а друга 1897.

ЛИТ: и, Завађена браћа, Позориште, НСад 1887, бр. 11, с. 42-45; -о-, „Завађена браћа“, позоришна игра у 4 чина од Еркмана и Шатријана, Браник, 1887, бр. 140, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Завађена браћа, Позориште, НСад 1887, бр. 31, с. 142-143; -н-ћ, У уторак 4. фебруара давана је драма: „Завађена браћа“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 9, с. 2; М. Д., „Завађена браћа“, позоришна игра у 4 чина, са певањем, написали Еркман и Шатријан, превео М. П. Шапчанин, Весник, Панчево 1893, бр. 16, с. 2; А-м, „Јеврејин из Пољске“, позоришна игра од Еркмана – Шатријана. Превела Милка Марковић, Браник, 1898, бр. 72, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Јеврејин из Пољске, Позориште, НСад 1898, бр. 28, с. 122-123; А-м, У уторак 24. новембра први пут: „Јеврејин из Пољске“, Србадија, Велика Кикинда, 1898, бр. 67, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац 1898, бр. 88, с. 3.

С. А. Ј.