ЂАКОЗА Ђузепе (Giuseppe Giacosa) – италијански драмски писац комедиограф и либретист (Колерето Парела код Торина, 21. X 1847 – Колерето Парела, 27. I 1906). Отац му је био адвокат, па је и он студирао права, најпре у Ивреи, Модени и Бреши, а затим у Торину, где је истовремено похађао и Академију лепих уметности и у торинским новинама повремено објављивао мање чланке из области уметности. Од 1878. до 1888. живео је у иностранству, кратко у Немачкој, па у Француској, одакле је редовно слао прилоге у Торино, где су објављивани у часопису „Illustrazione italiana“ у рубрици „Писма из Париза“. Од 1888. је живео у Милану: од 1892. је предавао историју драмске књижевности на Позоришној академији и објављивао прилоге у листовима и часописима: „Gazzetta piemontese“, „Gazzetta letteraria“, „Corriere della sera“, „Lettura“ итд. Друговао је са Фераријем, Фогацаром, Вергом, Боитом и Золом, а познавао се и са Е. Дузе и С. Бернхарт и све ове контакте надахнуто је описивао у својим списима мемоарске природе. Написао је педесетак драмских комада, од којих је најпознатији Партија шаха, игран широм Италије, затим Тријумф љубави (инспирисан Гоцијевом Турандот), Браћа по оружју, Муж љубавник своје жене, Тужне љубави, Црвени гроф и многи други, данас готово сасвим заборављени. У Милану су 1948. штампана његова сабрана дела. Са Луиђијем Иликом (в) написао је либрета за Пучинијеве опере Боеми, Тоска и Мадам Батерфлај – све три су имале више премијера у СНП.

В. В.