ЂОРЂЕВИЋ Милан – песник, приповедач и преводилац (Рума, 10. X 1845 – Рума, 28. IX 1884). Основну школу завршио је у родном граду, прва два разреда гимназије у Сремској Митровици, трећи и четврти разред у НСаду, а вишу гимназију у Сегедину, где је и матурирао 1865. Потом је студирао филозофију у Пешти и Бечу, а у Прагу је дипломирао. Своје прве књижевне радове (песме и новеле) читао је у омладинским дружинама у градовима где је студирао („Слога“ у Сегедину, „Преодница“ у Пешти, „Зора“ у Бечу). У Прагу је положио докторат из чисте филозофије 1869, а потом је, све до 1873, био гимназијски професор у НСаду. Једно време је, из политичких разлога, боравио у Бгду (1872). Уређивао је „Завичај“ и „Српски лист“, а био и активнији сарадник „Младе Србадије“ и „Заставе“. Шест г. после положеног доктората студирао је права у Згбу (1875-1876) и у Бечу (1880-1881). Повукао се 1882. у Руму, где је остао до краја живота. У родном граду бавио се и политичким радом и био заступник Руме на саборима у Сремским Карловцима и Згбу. Писао је песме и објављивао их још као ученик у часопису „Даница“ (1862), а потом песме и приповетке у више листова и часописа. Дуже време је био члан Књижевног одељења МС. За СНП је превео Шилеровог Дон Карлоса (прем. 22.  XII 1873), али овај превод није ни штампан ни сачуван. Његов стари превод комада Два наредника (са италијанске прераде Карла Ротија I due Sergenti) А. Верешчагин је дотерао и представу режирао у ДНП 1942.

ЛИТ: Ј., „Дон Карлос“, Позориште, НСад 1874,  бр. 3, с. 11;  Ј., Дон Карлос, Позориште, НСад 1874,  бр. 59,  с. 243.

Д. М.