ЂОРЂЕВИЋ Војин – секретар позоришта и драмски глумац (Београд, 4. II 1898 – Београд, 4. VIII 1985). Основну школу и гимназију завршио је у Бгду. Као добровољац прешао је 1915. са српском војском Албанију и убрзо се настанио у Француској. У Болијеу крај Нице посећивао је матурски течај и играо као ђак-аматер у позоришту 1917. у режији Пере Добриновића, који је тамо такође живео као избеглица. После рата вратио се у Бгд, где је 1918. матурирао. Отада је радио активно као новинар у више београдских дневних и недељних листова („Недељне информације“, „Филм и мода“, „Темпо“), сарађујући највише у културној и спортској рубрици. Од 1923. до 1927. је секретар позоришта и члан Драме НП у НСаду. Ђ. је био свестрани позоришни делатник: писао је дечије комаде и то за одрасле, управо за професионалне глумце (Снежана, Мачак у чизмама, Биберче), радио на развијању филмске уметности и на филмској продукцији – створио је, као сценариста и редитељ, први документарни дугометражни филм Београд – престоница Југославије (1932), организовао више гостовања значајних европских глумаца и разних културно-уметничких приредаба у Бгду и широм земље. За комад Биберче добио је 1954. награду Савеза културно-уметничких друштава АПВ. Као секретар у НП у НСаду био је добар организатор и пун иницијативе, а као глумац био је врло употребљив и запажен у неколико карактерних улога.

УЛОГЕ: Бошко (Идеали), Први момак слагалишта (Председниковица), Алфредов секретар (Моја беба), Кочијаш (Антонија), Жандарм (Фраскита), Салих паша (Војвода Брана), Корнелије (Хамлет), Ухода (Бој на Косову).

ЛИТ: А-м, Војвођанско позориште, Comoedia, 1923, бр. 4, с. 20-21.

Б. С. С.