ЂУРЂЕВИЋ Светислав – глумац (Уб, Србија, 1859. или 1860 – Београд, 15. V 1891). Пореклом је из богате трговачке породице са Уба, која га је послала на студије у Беч, али је он одбегао у глумце ступивши 1883. у путујуће позориште Фотија Иличића. Исте г. је ангажован у НП у Бгду. Члан СНП у НСаду био је од 1884. до 1886. Од 1887. је био у путујућем позоришту Ђ. Протића, а од 1887. до 1889. поново у београдском НП. Пошто је тешко оболео, повукао се са сцене и убрзо умро, у 32. г. Угледне појаве, талентован, природне и одмерене глуме, од мањих улога углавном у страној и домаћој историјској драми са лакоћом је прешао на веће роле у француској реалистичкој друштвеној драми и домаћој комедији. Бавио се и књижевношћу, написавши између осталог и комад из друштвеног живота Лажна исправа. Супруга Јелена рођ. Николић (в) такође је била глумица.

УЛОГЕ: Шваба (Наши сељани), Лаклов (Стрелан), Учитељ (Дебора), Лисјен де Мере (Посланички аташе), Лорд Меквел (Она је луда), Максимилијан Мор (Разбојници), Октав (Господар ковница), Младен Веровић (Нови племић), Макс Боден (Доктор Клаус), Поповић (На добротворну цел), Монтано (Отело), Доктор (Вампир и чизмар), Јовић (Добре воље), Кнез Волфганг (Очарани кнез), Франц Вагнер (Наследник), Тихомир (Добрила и Миленко), Душан Павловић (На позорници и у животу), Милен Димитријевић (Четири милиона рубаља), Дух (Фауст).

ЛИТ: Г., Српско народно позориште, Јавор, 1884, бр. 14, с. 442; П., Наше народно позориште, Застава, 1885, бр. 44, с. 4; М. С(ави)ћ, „Разбојници“, драма у пет чинова од Ф. Шилера, Браник, 1886, бр. 11, с. 3; А-м, Једна успела представа („Нови племић“), Наше доба, 1886, бр. 20, с. 3; А-м, (Српско народно позориште), Стражилово, бр. 3, с. 94-95; А-м, Домаћи гласови. Светислав Ђурђевић, Одјек, Бгд 1891, бр. 108, с. 3.

С. Ј.