ЂУРИЋ Милош Н. – филозоф и књижевник (Славонски Бенковац, 14. I 1892 – Београд, 7. XII 1967). Син је Николе Т. Ђурића, просветног радника и драматичара (1866-1941). Филозофију и класичну филологију изучавао је у Згбу и Бгду. Као гимназијски професор службовао је у Сремској Митровици, Земуну и Бгду. Докторирао је са тезом „Проблеми филозофије културе“ (1929). На Филозофском факултету у Бгду предавао је најпре филозофију, а затим се потпуно посветио класичној филологији. Почео се бавити књижевношћу као књижевни критичар (1912), али се постепено препустио есејистици. Био је сауредник два часописа: „Вихор“ (1914) и „Жива антика“ (1953-1967). Сарађивао је у СКГ, ЛМС, „Јавности“, „Видицима“, „Гласу СКА“, „Феријалцу“, „Политици“ итд. Од 1948. је предавао Античку драму на Академији за позоришну уметност. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Међу школском омладином избио је на глас у првом реду као беседник живе, оштре и ватрене речи и као зналац у чијој се глави роје дубоке и племените мисли. Остала су запамћена многа његова надахнута предавања одржана у малој сали Коларчевог народног универзитета. Он је, исто тако, с подједнаком снагом и широким замахом, темпераментни естетичар и филозоф и, у исти мах, прибрани есејист и преводилац. Његов преводилачки рад је и обиман и изванредно значајан. Он упознаје наш читалачки свет с најбољим класичним писцима, бирајући притом најзнаменитија дела. Што је за нас најважније, превео је дела (и сва у стиху) Аристофана (Облакиње, Птице, Лисистрата), Есхила (Прибеглице, Персијанци, Седморица против Тебе, Оковани Прометеј, трилогија Орестија),  Еурипида (Медеја, Хиполит, Ифигенија на Тауриди), Софокла (Антигона, Цар Едип). „У преводима старих грчких трагедија ослања се на обрасце и ритмове из народне песме, али те обрасце, кад је потребно, превазилази и преображава“ (Б. Ковачевић). Као преводилац извео је прави уметнички подвиг када је учено, књижевно, веома вешто, и на махове маестрално, превео ремек-дела епске поезије, Хомерове епове Одисеју (1963) и Илијаду (1965). Преводи су му скоро редовно узорни у сваком погледу, али им нарочиту вредност даје укусна и пребогата лексика прожета народним духом. СНП се послужило његовим преводима Антигоне (Софокле) и Лисистрате (Аристофан).

БИБЛ: Трагедија Есхилова и њена етика, СКГ, 1930, бр. 2, с. 114-125, бр. 3, с. 181-192; Трагедија Еврипидова и њена етика, Феријалац, 1933, бр. 5-6, с. 187-194; Аристофан о трагичарима, СКГ, 1934, бр. 6, с. 446-452; Етика и политика у Есхиловим Хикетидама, Јавност, 1935, бр. 3, с. 62-65; Етика и коб лепоте у Софокловим „Трахињанкама“, Јавност, 1935, бр. 30, с. 758-760, бр. 31, с. 779-781; Етика у Софоклову „Ајанту“, СКГ, 1935, бр. 4, с. 279-286, бр. 5, с. 368-377, бр. 6, с. 455-461; Владарска наредба и неписани закон у Софокловој Антигони. Прилог проучавању историје грчке етике. Расправа Милоша Ђурића. (Примљено на скупу Академије филозофских наука 20. априла 1956), Глас СКА, 1936, књ. 171, с. 121-157; Тајна смрти и гроба у Софоклову „Едипу Колонском“, Јавност, 1936, бр. 4, с. 83-87; Етички значај Еурипидове Медеје, Јавност, 1936, бр. 31, с. 690-694, бр. 32, с. 711-714; Етика и политика у Есхиловој трагедији, Посебна издања СКА, Бгд 1937, књ. CXIX; Стварност и привид у Софоклову „Цару Едипу“, Јавност, 1937, бр. 30-31, с. 565-568, бр. 32-33, с. 609-613; Момачки понос и женска страст у Еурипидову Хиполиту, Видици, 1938, бр. 12, с. 341-343, бр. 13-14, с. 386-389.

ЛИТ: А. Цесарец, Мистификација једне етике, Пламен, 1919, с. 24-32; В. Ћоровић, Милош Ђурић о Смрти мајке Југовића, Књижевни југ, 1919, бр. 1, с. 43-45; Д. Прохаска, Милош Ђурић: Смрт мајке Југовића, Југославенска њива, 1919, бр. 2, с. 31-32; Б. Ђуришић, Увод у српску филозофију хероизма, Савременик, 1919, бр. 3, с. 156-158; С. Стефановић, Милош Ђурић: Мит о сунчевој сестри. Жива философија, ЛМС, 1925, бр. 1-2, с. 108-111; К. Атанасијевић, „Одабране трагедије Есхила и Софокла“, СКГ, 1926, бр. 8, с. 637-638; В. Глигорић, Неохуманисти, Стожер, 1931, бр. 9-10, с. 244-250; А-м, Др. Милош Ђурић, Владарска наредба и неписани закон у Софокловој Антигони. Прилог проучавању историје грчке етике, СКГ, 1936, бр. 8, с. 628-630; Д. Невенић-Грабовац, Хомерова Илијада, превод, увод и регистар Милоша Н. Ђурића, Књижевне новине, Бгд 1965, бр. 253, с. 3-4; Д. Невенић-Грабовац, Преводилачко дело Милоша Н. Ђурића, Књижевне новине, 1967, бр. 317, с. 8; Д. Невенић-Грабовац, In memoriam Милошу Н. Ђурићу, Прилози за књижевност, језик и филозофију, 1968, књ. 34, св. 1-2, с. 174-176; Д. Невенић-Грабовац, Поводом награде „Др Милош Н. Ђурић“ – О трогодишњици смрти, Мостови, Бгд 1970, св. 4, с. 335-339.

Ж. П.