ЂУРКИЋ Светислав – драмски глумац (Стари Бечеј, 30. V 1882 – Београд, 17. V 1957). Пре ступања у професионално позориште више пута је наступао у родном месту у представама тамошње аматерске дружине. Почетком јуна 1908. ангажовао га је П. Добриновић за привременог члана-почетника СНП. Ангажман у СНП престаје му 15. III 1909. заједно са још осморо прекобројно и мимо одобреног предрачуна ангажованих глумаца и глумица. После тога краће време проводи у неким мањим путујућим позориштима, а од октобра 1909. до поткрај фебруара 1910. члан је Сарајевског веселог позоришта, које ради у Сарајеву и на гостовањима, најпре под управом Спасоја Ђокића Сарајлије, а затим Симе Станојевића Шућура. Крајем фебруара 1910. поново је ангажован у СНП за привременог члана, хористу и за мање улоге с певањем. Крајем септембра 1913, решењем УО ДСНП, престаје му ангажман у Српској народној позоришној дружини. За време Првог светског рата наступао је у једном путујућем позоришту које је гостовало на далматинском приморју, а најчешће се задржавало у Дубровнику, а затим извесно време провео у трупи коју су крајем 1916. основали Р. Динуловић, Н. Хајдушковић и Ф. Новаковић. У пролеће 1920. долази у НП у НСаду и у њему наступа до јесени, а од краја 1920. до 1922, затим од 1924. до 1928, и од 1. IX 1930. до краја јула 1931, када је пензионисан, члан је НП у Сарајеву. У међувремену (1922–1924. и 1928–1930), немирног духа и у непрекидном трагању за сценом која му највише одговара, променио је још неколико позоришта. У СНП је ушао као почетник, без искуства које захтева рад на професионалној сцени, па је за време првог боравка у Српској народној позоришној дружини добијао сасвим мале улоге. У другом периоду свог рада у СНП углавном је играо епизодне улоге и понеку по величини и значају средњу ролу. Коришћен је и у певачким улогама, али ни у њима не у водећима него спореднијима. Све време био је обавезан да са осталим млађим глумцима и глумицама пева у хору. Његов рад у СНП после Првог светског рата остао је скоро незапажен. Доцније, у НП Сарајево, стекавши већ искуство и неопходну стабилност, наступао је веома много у комедији, драми, водвиљу и комадима с певањем, и „испуњавао поверене му задатке, трудећи се да својим креативним уделом доприноси целини“.
УЛОГЕ: Милић (Ђидо), Огњан (Зидање Раванице), Алија (Женидба Милоша Обилића), Јован (Част), Панта Букало, Вајс (Сеоска лола), Мончи (Чар валцера), Сот (Краљевић Марко и Арапин), Петар (О туђем хлебу), Иван (Слепи миш), Грим (Разбојници), Бошко Југовић (Бој на Косову, Суботић), Ђура (Сузе), Ђурић (Саћурица и шубара), Трин (Библиотекар), Циганин (Зулумћар), Трећи сељак (Врачара, Мило), Четврти радник, Бележник (Лутка), Четврти војник (Шокица), Велики бележник (Барон Фрања Тренк), Девер (Крајишкиња).
ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1912, бр. 21, с. 2; А-м, Завршетак рада српске народне позоришне дружине у Сушаку, Браник, 1913, бр. 112, с. 6; А-м, Из позоришта, Јединство, НСад 1920, бр. 402, с. 2; Ј. Лешић, Мали лексикон – Ђуркић Светислав, Позориште, Тузла 1972, јануар-фебруар, бр. 1, с. 96; Ј. Лешић, Позоришни живот Сарајева (1878-1918), Сарајево 1973, с. 268-269; Б. С. Стојковић, Путујућа позоришта од краја 19. века до Првог светског рата, Театрон, 1975, бр. 4, с. 32; Ј. Лешић, Сарајевско позориште између два рата (1929-1941), Сарајево 1976, с. 50.
Л. Д.