АЛМАЖАНОВИЋ Раденко – драмски глумац (Лесковица, Клисура, Румунија, 7. II 1891 – Смедерево, 5. VI 1941). Отац му је био свештеник. А. је завршио 4 разреда гимназије у Темишвару, а потом привредну трговачку школу у Бечу и био неко време трговачки помоћник у радњи Нанчића у Белој Цркви. Глумачку каријеру је почео у СНП 12. II 1912, када је оно гостовало у Сомбору, и у њему је остао све до почетка Првог светског рата, када се СНП распушта а он бива мобилисан у аустроугарску војску и убрзо бачен на руски фронт, где пада у руско заробљеништво. Из заробљеништва се враћа 1919. и наставља са радом у СНП, где се и жени колегиницом Павом Слуком-Рајичић (в). Но тај брак није био дугог века, растали су се. У СНП остаје до 1923. Затим одлази у НП Скопље (1923-1930), па у НП у Бањој Луци (1930-1933); у сезони 1933/34. је у СНП, 1934/35. у НПДб – Секција, 1935/36. у НП на Цетињу, 1936/37. у НП у Сарајеву, а од 1937. до 1941. је у НПДб у НСаду. Погинуо је у великој експлозији у Смедереву 5. VI 1941. Прославио је 25-огодишњицу уметничког рада у Крагујевцу у Секцији НПДб 15. III 1938. у улози Онуфрија у представи Дани нашег живота Л. Н. Андрејева. Том приликом је одликован орденом Св. Саве V степена. А. је био талентован глумац и веома се професионално односио према своме позиву. Даровит глумац, играо је с подједнаким успехом драмски и оперетски репертоар, мада су у његовом опусу преовладале карактерне улоге. Глумцу маркантне појаве и изузетних гласовних изражајних могућности често су повераване главне улоге које су биле запажене како од публике тако и од колега и критичара.

УЛОГЕ: Мурат (Бој на Косову), Кузман (Ивкова слава), Максимилијан Мор (Разбојници), Тубал (Млетачки трговац), Галкин (Чикина кућа), Гилденстерн (Хамлет), Жак Прево (У новој кожи), Стариков (Женидба), Хлопов (Ревизор), Мацан (Два цванцика), Жуглар (Годенове кћери), Аћим (Царство мрака), Клеменс Вурцбахер (Барон Тренк), Арсојевић (Смрт Уроша Петог), Председник (Ивкова слава), Павле Поповић (Сеоска лола), Маршал од Пасаржа (Стари Хајделберг), Матић (Јубилеј), Маркиз (Весела забуна), Валтер Хинцелман (Код Белог коња), Гробар (Еквиноцијо), Станојло (Ђидо), Монтеки (Ромео и Јулија), Фредерик (Слепи прозор), Вацлав Јунек (Људи на санти), Цибула (Матура), Кир Јања (Кир Јања), Хаџи Тома (Коштана), Онуфрије (Дани нашег живота), Маријан Шокчевић (Шокица), Маринко (Ђидо), Старац Зосима (Браћа Карамазови), Сер Франсис Чесни (Карлова тетка), Оронт (Господин од Пурсоњака), Милоје (Каплар Милоје), Тураи (Игра у дворцу), Вук Пљештић (Чучук Стана), Талберг (Бела гарда).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица, 1912, бр. 21, с. 2; Јорик, „У балчаку мача“, Застава, 11. III 1920; О. С(уботи)ћ, „Царство мрака“ (премијера), Застава, 24. XI 1921; А-м, „Женидба“ од Н. В. Гогоља, Застава, 28. III 1923; А-м, Успела премијера „Каплар Милоја“ од Б. Нушића, Југословенски дневник, 1933, бр. 108, с. 5; А-м, „Коштана“ у Молу, Југословенски дневник, 1933, бр. 269, с. 6; А-м, „Кин“, успела комедија од А. Диме, Нови Сад, 1934, бр. 2, с. 2; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине, Војводина, Вршац, 1938, бр. 16, с. 2; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Сенти, Време, Бгд, 1939, бр. 6388, с. 9; А-м, Годишњица смедеревске трагедије, Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 618; Л. Дотлић, Сећање на глумце погинуле у Смедереву, НС, 1951, бр. 10, с. 4; З. Т. Јовановић, Највећа глумачка трагедија у историји српског глумишта, Позориште,  бр 10, Нови Сад 1991, с. 24; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине, Нови Сад 1996. с. 26, 121, 131, 177, 350, 353, 357-358,  360, 368, 373, 376, 379, 381, 388, 390, 405, 407, 408, 417, 418, 420, 423, 424, 428, 431, 435, 475, 476, 479, 511, 512; П. Волк, Београдско глумиште, Београд 2001. с. 649.

.

С. Ј. Д.