ЦВЕЈИЋ Владан – оперски солиста, тенор (Рума, 24. IX 1925 – Нови Сад, 21. II 1997). Отац Иван био је штампар и књижар, мати Савета рођ. Атанацковић. Учествовао је у Народноослободилачкој борби (1944–1945). Гимназију је завршио у Руми 1947. Од 1. II 1948. до 31. VIII 1951. био је запослен у Радио Бгду. Истовремено је студирао соло певање на Музичкој академији, у класи свога стрица Николе Цвејића. По завршетку средњег одсека Музичке академије ангажован је од 1. IX 1951. у Опери СНП, у којој је остао све до пензионисања, 31. VII 1980, носећи драмско-тенорски репертоар. Све време провео је у Опери СНП и постепено се развијао тумачећи мале и средње улоге освајајући све сложенији фах. Октобарску награду НСада добио је 1969. за улогу Ондреја у Крутњави словачког композитора Еугена Сухоња. СНП га је 1991. наградило својим највишим признањем – златном Медаљом „Јован Ђорђевић“. Са Опером СНП, али и са београдском Опером, или индивидуално гостовао је широм Југославије (Бгд, Згб, Љубљана, Сарајево, Ријека, Осијек) и у иностранству (Египат, СР Немачка, Мађарска, Енглеска, Чехословачка, Румунија, Бугарска). На београдској оперској сцени певао је као гост улогу Танхојзера у истоименој Вагнеровој опери и Димитрија Самозванца у Борису Годунову. „Веома одан своме позиву, студиозан, музикалан и даровит глумац, у току своје (скоро тридесетогодишње) каријере откривао све нове и нове могућности, испољивши се као један од најразноврснијих уметника наше оперске сцене. Запажен уметнички домет имале су његове креације у комичном фаху…, а ништа мање и његове улоге у фаху карактерном… Све и да се задржао у тим оквирима комичних и карактерних улога – за које се траже поуздана музикалност и изузетнији дар за гласовно и глумачко сликање разноврсних оперских ликова – Ц. би остварио лепу оперску каријеру. Чак ми се чини да би он баш у том фаху – важном и цењеном – могао најпотпуније испољити све своје способности, постићи највише и најскладније уметничке домете и доспети на оперске сцене веће од новосадске. Међутим, његове амбиције, врло природне и разумљиве, као и могућности његовог здравог, једрог и звучног гласа, водиле су га ка тешком, скупоценом, у нас увек тако дефицитарном фаху драмског тенора“ (В. Поповић). Снимао је за радијске куће у Бгду и НСаду.
УЛОГЕ: Нандо (У долини), Шмит (Вертер), Едгар (Лучија од Ламермура), Ленски (Евгеније Оњегин), Љубавник (Амелија иде на бал), Попче (Сорочински сајам), Инкредибиле (Андре Шеније), Принц (Заљубљен у три наранџе), Јожек (Дорица плеше), Јерошка (Кнез Игор), Панг (Турандот), Херман (Пикова дама), Кулин-бег (Кнез Иво од Семберије), Грабанцијаш (Женидба Милошева), Шујски (Борис Годунов), Туриду (Кавалерија рустикана), Човек с магарцем (Мудра девојка), Иво (Еквиноцијо), Рикардо (Четири грубијана), Дон Карлос (Дон Карлос), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Ерик (Холанђанин луталица), Мића (Еро с онога свијета), Милош Обренбеговић (Кнез од Зете), Манрико (Трубадур), Вашек, Јењик (Продана невеста), Габријел Адорно (Симон Боканегра), Алваро (Моћ судбине), Ондреј (Крутњава), Радамес (Аида), Доктор Фауст (Фауст), Каварадоси (Тоска), Дон Хозе (Кармен), Рикардо (Бал под маскама), Полионе (Норма), Самсон (Самсон и Далила).
ЛИТ: Н. Грба, Д’Алберова опера „У долини“ на новосадској позорници, СВ, 7. VI 1952; А-м, Припрема се Бизеова „Кармен“, НС, 1952, бр. 43-44, с. 10; Н. Грба, „Манон Леско“ на новосадској сцени, Дневник, 27. III 1953; Н. Петин, „Фауст“ у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4; М. И(ванови)ћ, Београдски деби новосадских оперских уметника, Дневник, 8. IV 1954; М. М-ћ, „Фигарова женидба“, Дневник, 6. I 1956; Б. Драгутиновић, „Сорочински сајам“, Дневник, 27. XII 1956; Н. Г(рба), „Заљубљен у три наранџе“, Дневник, 9. VI 1957; М. Б(абинк)а, У знаку јубилеја Опере, Дневник, 22. IX 1957; Б. Стејин, Пучинијева опера „Турандот“ на новосадској сцени, Дневник, 29. IV 1958; С. Ст(анић), „Пикова дама“, Дневник, 3. II 1959; М. Логар, Погођена атмосфера, Дневник, 7. II 1959; М. Логар, „Кнез Иво од Семберије“, Дневник, 22. XI 1959; Др. А. М., Оперски циклус код нас, Зрењанин, 1959, бр. 351, с. 4; М. Г., Премијера „Дон Карлоса“, Дневник, 28. IV 1964; Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; Р. П(оповић), Поводом годишњице ослобођења. Додељене Октобарске награде Новог Сада, Политика, 22. X 1969; З. П(ашић) и В. У(рбан), Говоре добитници Октобарских награда. Најдража признања, Дневник, 22. X 1969; В. Поповић, Владан Цвејић, Позориште, НСад 1969, бр. 2, с. 2; Н. Н., Панорама, Борба, 1970, бр. 91, с. 12; В. П(оповић), Разговор пред премијеру „Ђоконде“, Позориште, НСад 1970, бр. 2, с. 3, 9; И. Рацков, „Трубадур“ од Ђ. Вердија, Руковет, Суботица 1970, март–април, с. 255; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 56; В. П(оповић), Чланови новосадске Опере на Мајским вечерима, Позориште, НСад 1973, бр. 10, с. 6;  В. Поповић, Владан Цвејић, Записи из позоришта, НСад 1982, с. 222–224; А-м, Преминуо Владан Цвејић, Дневник, 22. II 1997; А-м, Умро оперски првак Владан Цвејић, Политика, 22. II 1997; А-м, Преминуо Владан Цвејић, Наша Борба, 22. II 1997; В. Поповић, Владан Цвејић (1925–1997), Алманах позоришта Војводине, 1998, бр. 31, с. 137–138.

В. В.