ЦВЕЈИЋ Жарко – оперски певач, бас (Баноштор, Срем, 5. III 1907 – Београд, 27. II 1994). Завршио је гимназију у Руми (1925), а Филозофски факултет (група југословенска књижевност и српскохрватски језик) у Бгду. Музичко-певачке способности развијао је уз оца свештеника, који је записивао и проучавао црквено појање у Сремским Карловцима, предавао музику и био хоровођа у Руми. У Бгду је наступао у Академском певачком друштву „Обилић“. Касније је певао и са хором „Мадригалиста“. Од 1926. је усавршавао соло-певање код Светозара Писаревића, па код корепетитора Александра Руча, а касније у неколико наврата (1936. и 1939) у Бечу. Сам је највише допринео техничком култивисању и развијању свог гласа слушајући певање са плоча великана Тита Руфа, Етора Бастијанина, Бењамина Ђиљија и Фјодора Шаљапина. У београдској Опери је дебитовао 1928. као Краљ Египта у Аиди; у ангажман је примљен 1. I 1930. и до пензионисања, 1970, у њој био носилац репертоара отпевавши око осамдесет великих рола, међу којима су најупечатљивије Скарпија у Тоски, Дон Базилио у Севиљском берберину, Мефисто у Фаусту, Борис и Варлаам у Борису Годуновом, Кецал у Проданој невести, Даланд у Холанђанину луталици, Филип у Дон Карлосу  и Хаџи Тома у Коњовићевој Коштани. У току уметничке каријере гостовао је на свим оперским сценама у Југославији, али и у Прагу, Брну, Братислави, Моравској Острави, Кошицама, Буђојевицама, Плзену, Бечу, Будимпешти, Венецији, Болоњи, Торину, Перуђи, Софији, Варшави, Гдањску, Познању, Букурешту, Атини, Паризу, Цириху, Лозани, Женеви, Минхену, Визбадену, Каиру и Единбургу. Новосадској публици се представио још у међуратном периоду концертно наступајући са београдским колегама. У СНП је наступио као Кецал у Проданој невести  7. XI 1948. и 8. XII 1967, Газда Марко у Ери с онога свијета 27. II 1948, 26. XII 1948. на прослави 200. годишњице града НСада и 24. XII 1970, Базилио у Севиљском берберину 26. VII 1949, Ферандо у Трубадуру 1. III 1951, Мефисто у Фаусту 24. IV 1954. у оквиру прославе свог јубилеја, Галицки у Кнезу Игору 26. I 1958. и Закарија у Набуку 28. XII 1968. Са Златом Сесардић је у НСаду певао и 4. VII 1953. као Лукас о ораторијуму Годишња доба. За познату издавачку кућу „Decca“ снимио је плочу изводећи главне улоге у операма Борис Годунов, Кнез Игор и Прича о цару Салтану. Снажним волуменом свог гласа успешно се потврдио и у озбиљним и у комичним операма, пре свега романтичарског репертоара. Његово остварење Варлаама у Борису Годуновом снимила је болоњска телевизија. Деловао је као професор музичке школе „Станковић“ у Бгду (1942–1944, 1946/47). Одликован је Споменицом града Бгда (1947) и Орденом рада II реда (1949). Републичку награду Србије добио је 1947, Савезну награду 1948. за Ивана Сусањина и 1949. за Галицког, награду Удружења музичких уметника Србије 1959. и Седмојулску награду за животно дело 1962.
ЛИТ: А-м, У програму новинарског кермеса поред г. Цвејића и г. Сенашија, учествоваће и гђа Евка Микулић, Дан, 1935, бр. 52, с. 12, бр. 53, с. 12; А-м, Биографије наших уметника – Опера – Жарко Цвејић, Српска сцена, 1942, бр. 8, с. 254-255; А-м, Премијера домаће опере „Еро с онога свијета“ у Новом Саду, СВ, 28. II 1948; А-м, „Еро с онога свијета“, ВС, 1948, бр. 15, с. 38; Н. Петин, „Еро с онога свијета“ на сцени Новосадске опере, СВ, 3. XII 1949; А-м, Ораторијум „Годишња доба“ у СНП-у, Дневник, 4. VII 1953; А-м, Јубилеј Жарка Цвејића, НС, 1954, бр. 77, с. 4.

В. В.