ЦВЕТКОВИЋ Марија – драмска глумица (Велики Бечкерек, 27. IX 1838 – Марсељ, 1915). Рођена је у чиновничкој породици. Отац јој се звао Стефан, мати Екатерина. Основну школу завршила је у родном месту, а у породици стекла за оно време лепо девојачко васпитање. Интересовањем за књижевност и читањем проширила је своје образовање. Први пут је на себе скренула пажњу краћим песмама објављеним у „Даници“ (1862, 1863), под псеудонимима Марија и Марија К., не толико вредношћу и лепотом своје поезије колико чињеницом да их је испевала девојка, што је за тадашње прилике била необична и изузетна појава. Убрзо је постала позната и кругу новосадских литерата. Када је крајем априла 1863, због сукоба између Димитрија Коларовића и Лазе Телечког, СНП изненада остало без Љубице Коларовић и њеног мужа, Димитрија и Драгиње Ружић и Софије Поповић, обрела се у СНП – да заједно са још неколико новоангажованих глумаца попуни насталу празнину и ублажи губитке које је одласком најбољих глумаца претрпела српска народна позоришна дружина. Одлука о ангажовању Ц. за глумицу СНП, уз њен пристанак, донета је на седници ПО ДСНП 21. IV 1863. Већ 5. V 1863. појавила се први пут на сцени, пред новосадском публиком, у улози Видосаве у другом и четвртом чину Суботићевог Херцега Владислава, који су те вечери били изведени заједно с Лудницом М. Дезожијеа. Гостовала је затим са СНП у Вршцу, Темишвару, Чакову, Великој Кикинди, Сенти и Сомбору, а од 9. XII 1863. поново је наступала у НСаду; 16. II 1864. венчала се са Ђорђем Поповићем Даничаром (в), који је одмах потом прекинуо сваку везу са милетићевцима и прешао у противнички табор, ступио у уредништво Медаковићевог „Напретка“ и убрзо потом повукао из трупе СНП своју жену, чија се веома успешно започета глумачка каријера тиме нагло прекинула. Ц. је као глумица СНП последњи пут наступила на сцени 12. IV 1864, у НСаду, у насловној улози у Мејрими М. Бана. Од новосадске публике, међутим, опростила се много касније: 13. VIII 1866. на концерту флаутисте Јакова Нађа извела је сцену између Леди Милфорд и Фердинанда из Сплетке и љубави и одмах затим играла и насловну улогу у Обрштару од осамнаест година у представи СНП изведеној у целости. Г. 1877. Даничар је дефинитивно отишао у Србију и у Бгду ступио у државну службу. Ц. је „из љубави према позоришту“ у три маха наступила на сцени НП у Бгду као гошћа: 10. II 1882. у насловној улози у Мозенталовој Дебори, 17. II 1882. као Јевросима у Максиму Црнојевићу Л. Костића и 10. III 1882. у улози Леди Милфорд у Сплетки и љубави Ф. Шилера. Деведесетих г. XIX века, од 1895. до 1897, водила је судски спор са наследницима патријарха Германа Анђелића око некаквог потраживања у корист свога и Даничаревог сина, у који је, највероватније, увучена једном мистификацијом свога мужа и „правничким“ смицалицама др Јована-Јоте Грујића. У последњој инстанци она је тај спор изгубила у околностима које су за њу морале бити врло непријатне. За Ц. је оновремена критика констатовала да има „дражестну спољашност и љубак орган“, да уме „добро да проникне у дух своје улоге“. У Милошу Обилићу „гђица Ц. (као Вукосава) сасвим нас је очарала; она ће временом бити народном позоришту понос и дика“ – извештава „Даницу“ њен вршачки дописник. „У Мејрими“ – пише новосадски рецензент „Данице“ – „очара нас, занесе нас, усхити нас, јер нам показа да је права художница, каква још не пређе преко наше млађане позорнице. И лепа спољашност, и орган који растапа срце кад љубав тумачи, а потреса га кад осветом или гневом сипа, и грациозно кретање – све то, уз право вештачко одушевљење за свој позив и марљиву студију, спојило се код гђице Ц.“. Иако је у овим оценама несумњиво имао удела и њен будући муж, Ђ. Поповић Даничар, доцнија тврдња Јована Ђорђевића да је Даничар „са женидбом одчупао нам најбољег члана позориштне дружине“ показује да је у наведеним похвалама било много истине. Ц. је по немачком прерадила и штампала шаљиву игру у једном чину Као вереници препоручују се непознатог аутора (Бгд б. г.). За време Првог светског рата избегла је с породицом у Француску, где је у Марсељу умрла у 77. г.

УЛОГЕ: Видосава (Херцег Владислав), Грофица Монти (Војнички бегунац), Вукосава (Милош Обилић, Суботић), Босиљка (Сеоба Србаља), Мејрима (Мејрима), Леди Милфорд (Сплетка и љубав), Ана (Немања), Зорка (Смрт Стефана Дечанског), Тереска (Мишел Перен).

ЛИТ: А-м, У Новоме Саду 26. апр., Србски дневник, 1863, бр. 93, с. 2; А-м, У недељу, 5. маја: „Херцег Владислав“, представљене 2. и 4. радња, Србски дневник, 1863, бр. 101, с. 2; А-м, „Херцег Владислав“, Даница, 1863, бр. 19, с. 302, бр. 21, с. 335, бр. 37, с. 592; А-м, Вршац, 26. V 1863. „Војнички бегунац“ и „Милош Обилић“, Даница, 1863, бр. 23, с. 366, 447, 448, бр. 27, с. 431, бр. 34, с. 542, бр. 37, с. 592; А-м, Вршац, 18. VI 1863, „Сеоба Србаља“, Даница, 1863, бр. 27, с. 432, бр. 34, с. 542; А-м, Темишвар, 1. VIII 1863. „Сплетка и љубав“, Даница, 1863, бр. 32, с. 511-512, бр. 39, с. 623-624, бр. 51, с. 813; А-м, Сомбор, 1. XII 1863. „Мејрима“, Даница, 1863, бр. 51, с. 314, бр. 233, с. 4; А-м, Сомбор, 5. XII 1863. „Немања“, Даница, 1863, бр. 51, с. 815; А-м, Српско народно позориште, Даница, 1863, бр. 52, с. 330; А-м, У недељу, 29. дек. „Смрт краља Дечанског“, Србски дневник, 1863, бр. 233, с. 4; А-м, У четвртак, 9. јан. „Сеоба Србаља“ од Ђ. Јакшића, Србски дневник, 1864, бр. 5, с. 4; А-м, У четвртак, 25. јан. „Мишел Перен“, у уторник, на Св. Саву: „Немања“, Србски дневник, 1864, бр. 11, с. 4; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1864, бр. 18, с. 287, 1866, бр. 33, с. 788; (Др П. Јанковић, адвокат), Парница Марије Поповић из Београда..., Сремски Карловци 1897, с. 1-70; П. Марјановић, Тако је то некад на Итаки било, Позориште, НСад, бр. 1, с. 14; Ђ. Перић, Наше песникиње и певана поезија – Марија Цветковић-Поповић: „Око драгога“, Венац, 1979, бр. 3, с. 34-36.

Л. Д.