ДАМЈАНОВИЋ-ЦЕХЕТМАЈЕР Драгица – инспицијент Опере и оперски редитељ (Шабац, 31. XII 1899 – ?). У родном граду је завршила основну школу и гимназију, чак се и опробала на шабачкој сцени као глумица. После Првог светског рата студирала је у Немачкој медицину, па филозофију, да би коначно у Минхену 1927. завршила Музички конзерваторијум, где се оспособила за оперско-оперетског редитеља. Пуне две деценије бавила се и драмском и оперском режијом у Немачкој (Розенхајм, Аугзбург, Минхен). У СНП је, одмах по обнављању Опере, ангажована од 15. IX 1947. као помоћник редитеља и инспицијент Опере. Од 26. III 1949. радила је у НП у Вршцу, одакле се вратила у НСад 13. IX 1949, када је прихватила и додатну обавезу: да унутар новосадске Опере стручно обучава остале чланове (певаче и музичаре). Републичко министарство културе ју је декретом 20. XII 1950. преместило у сремскомитровачко позориште, одакле је 18. I 1951. враћена у СНП да би, на исти начин, већ 31. I 1951. додељена сомборском НП. Касније је радила у НП у Лесковцу. Њена ћерка, оперска певачица Хелена Цехетмајер (в), била је накратко ангажована у новосадској Опери. У Вршцу је режирала драмске комаде: Дубоко корење, Своји смо споразумећемо се, Сумњиво лице, Чеховљеве три једночинке Медвед, Просидба и Јубилеј, те Осртрво мира, а у СНП је остварила само једну режију – Боеме (1950).

ЛИТ: Б. Чиплић, Поводом премијере Пучинијевих „Боема“ у Војвођанској опери, ЛМС, 1950, књ. 365, с. 202.

В. В.