ДАВИЧО Хаим С. – књижевник (Београд, 5. XII 1854 – Женева, 7. III 1916). Његов отац Самуел, шпански Јеврејин, бавио се трговином у београдској чаршији. Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Шапцу (1872), више разреде гимназије у Бгду (1874), где је потом на Великој школи завршио и права (1876). Као чиновник Министарства финансија и иностраних дела, посветивши се најзад дипломатском позиву, радио је у конзулатима (и као конзул) у Пешти, Трсту, Минхену, Солуну и Женеви. Бавио се непрекидно књижевношћу (почевши још као ђак) и писао приповетке, књижевне критике и огледе. Сарађивао је у „Виделу“, „Отаџбини“, „Делу“, „Побратимству“, „Јавору“, „Малим новинама“, „Босанској вили“, „Новом листу“, „Трговинском гласнику“ итд. Објавио је две мање збирке приповедака из живота сефардских Јевреја у Бгду, које је изврсно познавао: Перла (1891) и Са Јалије (1898). Засебно је изишао и његов краћи полемички спис Из мрзости у – пакост! (1904). Књижевне оцене су му разноврсне и у њима већином размишља о страним писцима; до домаћих писаца му је мање стало и са њима обично воли да полемише. Исто тако су му ближи класични писци и романтичари (Молијер, Корнеј, Расин, Шилер, Иго, Дима Син и др.). Он је уопште полемичан дух и понајвише воли да изазива књижевне кавге (са М. Баном и М. Цветићем, на пример). Ипак у највећој мери задужио је српско позориште и као позоришни критичар и као позоришни преводилац. Полиглот, он је преводио са три-четири језика, али се скоро прославио преводима из шпанске драмске књижевности, откривши је српској позорници и позоришној публици. Вредни Д. је за репертоар НП у Бгду превео са шпанског, почевши од 1882, дванаест драма Е. де Харценбуша, пет дела Х. Ечегараја и по једно Т. Р. Рубија, М. Т. и Бауса, А. Р. де Сааведре, А. Гимере и Х. Бенавента. Један му је превод О. Вајлда (Салома), један М. Праге (Девице). Почео је да преводи за време управниковања М. П. Шапчанина, поставши члан његовог Књижевно-уметничког одбора 31. X 1881 (са Ј. Кујунџићем, др Вл. Ђорђевићем, А. Николићем). Живо је учествовао у раду, увек спреман да помогне и још спремнији да оспе жестоку паљбу кад му шта није по вољи. Одбор је напустио 25. III 1883, када је службено отишао у Пешту. Његова супруга Лела такође је писала приче о београдским Јеврејима. На сцени СНП приказани су његови преводи: Златан мајдан (Т. Р. Руби), Нов комад (М. Т. и Баус), У долини (Х. Ечегарај) и У балчаку мача (Х. Ечегарај).

БИБЛ: Вилхелм Тел. Драма у пет чинова од Ф. Шилера, прев. Н. Н., Отаџбина, 1881, бр. 21, с. 155-159; Дона Дијана. Позоришна игра у пет чинова од Морета, по преради К. А. Вестовој, прев. Милорад П. Шапчанин, Побратимство, 1881, бр. 2, с. 148-150; „Теодора“. Нова драма В. Сардуа, Видело, 1884, бр. 182, с. 3-4; Перла, Бгд 1891; Грчке трагедије, Јавор, 1893, бр. 3, с. 89-93; бр. 4-5, с. 139-142; бр. 6, с. 182-185; Са Јалије, Бгд 1898; Из мрзости у – пакост!, Бгд 1904; Сервантесова прослава, Дело, 1905, књ. XXXVI, бр. 2, с. 233-234.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Златан мајдан, Позориште, НСад 1896, бр. 5, с. 18-19; (Ј.) Г(рчић), Нов комад, Позориште, НСад 1898, бр. 20, с. 90-91; А-м, Два занимљива писма, Нови лист, 1905, бр. 238; Др А. Алкалај, Хајим Давичо, књижевник са Јалије, Гидеон, 1924-25, бр. 4-5, с. 74-85; Б. С. Стојковић, Историјски преглед српске позоришне критике, Сарајево 1932, с. 42-43; А. Алкалај, Хајим С. Давичо, 1854-1916, Јеврејски глас, 1940, бр. 28, с. 2-3; А. Алкалај, Хајим С. Давичо, 1854-1916, Весник Јеврејске сефардске вероисповедне општине, 1940, бр. 21, с. 4-6.

Ж. П.