ДЕБЕЉАК Маргарета-Маргита – балетски педагог, кореограф, фолклориста (Сарајево, 25. I 1905 – Нови Сад, 18. IV 1989). Девојачко презиме јој је било Курат. Завршила је Учитељску школу у Сарајеву. Од 1919. до 1923. учила је балет код А. Петровић и О. Соловјеве, а често је одлазила и у Грац на часове балета. Истовремено је похађала и приватну Музичку школу проф. Сузина. За модерну игру, ритмику и гимнастику одлазила је у иностранство, на краће специјализације: у Салцбургу је похађала часове К. Кројцберга у Моцарт-академији (Mocarteum) 1935. Следеће г. је била у Школи модерног балета Мери Вигман у Берлину, а затим у Школи Рудолфа фон Лабана у Дартингхолу у Енглеској током 1937-1938. (R. von Laban, K. Jooss). У међувремену, 1938, похађала је часове класичног балета у студију Олге Преображенске у Паризу, а 1940. у Школи класичног и модерног балета Радмиле Цајић-Живковић у Бгду. Од 1930. до 1947. је са децом и омладином радила у својим приватним студијима. У Сарајеву је водила Студио за ритмику и балет (1930-1932); Балетски студио је отворила у Бањој Луци (1934-1941) и Карловцу (1941-1947). Педагошки рад су пратили и кореографски подухвати: Д. је приређивала концерте, и сама је играла, држала предавања о балету, о модерној игри и фолклору. Сарађивала је са позориштем. На бањалучкој сцени поставила је кореографије за три представе: Мала Флорами (Тијардовић) 1934/35, Босанска љубав (Худоба, Пордес) и Из нашег вилајета (1935/36). Августа 1946. је са својом групом из Карловца посетила и НСад, што је било део турнеје (Ријека, Опатија, Задар, Сплит, Дубровник, Сарајево, Славонски Брод и пруга Брчко–  Бановићи), а по налогу Министарства просвете Згба. Новосадска публика ју је упознала као представника модерног правца у игри. Д. је прихватила позив да остане у НСаду, најпре стално запослена као наставник фискултуре у Непотпуној мешовитој гимназији, али ангажована за припрему играчког кадра за потребе СНП. При Драмском студију, основаном при овом позоришту, установљен је 1947/48. Балетски одсек, са задатком да се створи балетски подмладак. Д. је била задужена за израду Плана и програма рада. У Драмском студију је са будућим глумцима радила на сценском покрету у оквиру предмета Ритмика и пластика. Залагала се за отварање Балетске школе у НСаду и када је Школа основана 1948. постала је њен први директор и наставник за Класичан балет, Ритмику, Карактерне игре и Фолклор. У пензију је отишла 1962. Као кореограф Д. је радила је за концерте својих ученика, за слетове, гимнастичке приредбе, сарађивала са позориштем. За новосадску сцену била је ангажована као кореограф у оперетским и драмским представама СНП: Силва Е. Калмана (1947), Избирачица К. Трифковића (1960), Иркутска прича А. Н. Арбузова (1961), Доња Росита или Говор цвећа Ф. Г. Лорке (1963) и Вечити младожења Ј. Игњатовића (1963). Отворила је и свој приватни студио у којем је од септембра 1947. почела са течајевима за четворогодишњу и старију децу, као и за мушку и женску омладину и одрасле. Сарађивала је са Омладинским културно-уметничким друштвом „Ђорђе Зличић“ које је отворило и балетску секцију. Д. је, већ као директор Балетске школе, постала руководилац и кореограф и Балетске секције у Пионирском позоришту. Из времена када се о уметничкој игри мало знало и писало, о почецима рада на играчком образовању у НСаду, као о системском решењу за формирање професионалног кадра у оквиру редовног школског система оставила је тридесетак текстова. Дала је значајан допринос изучавању нашег фолклора (члан Удружења фолклориста). Била је позната у области етнокореологије. Њен свестран ангажман, широка култура, посвећеност игри, организационе способности, те изузетна упорност, радиност и стручност омогућили су да се утемељи играчко образовање у Војводини. Школа је постала расадник играчког кадра од ширег значаја. Д. је извела пет генерација дипломираних ученика, међу којима су: М. Матић, Б. Тителац, Љ. Мишић, В. Феле, С. Илијћ, В. Јелкић, С. Савић, Е. Марјаш, Н. Узелац, К. Дињашки, али и други расути по свету, међу којима су Н. Петров и С. Гребелдингер, који су пре окончања школе започели успешну сценску каријеру на домаћој сцени, али су је убрзо и напустили.

БИБЛ: Основан Балетски студио Војводине, ВС, 25. III 1948; Средња балетска школа у Новом Саду, СВ, 27. I 1949.

ЛИТ: А-м, Балетски студио Маргите Дебељак, СВ, 23. VIII 1947; А-м, Вече балетских игара, СВ, 24. VI 1948; А-м, У Новом Саду се отвара Средња балетска скола, СВ, 23. VIII 1948; А-м, Премијера ,,Црвенкапе“ В. Назора у Пионирском позоришту „Чика Јова Змај“, СВ, 4. IV 1949; М. Тодоровић, Јубилеј, 25 година рада наставнице Средње балетске школе у Новом Саду Маргарите Дебељак, НС, 5. IV 1956; С. Грбић-Софтић, Освајање игре, Сарајево 1986, с. 157-171; Љ., Тако је почињало. „Ако у будућности хоћемо добар и велики балет, треба почети с малом децом“, Позориште, НСад 1987, бр. 2, с. 18-19; В. Крчмар, Тренутак балетске прошлости у Новом Саду. Подсећање на име Маргите Дебељак, Позориште, НСад 1997/98, бр. 4/5/6/7/8, с. 75; С. Савић, 55 година Балетске школе у Новом Саду, НСад 2004; Љ. Мишић, Уметнчка игра у Новом Саду од 1919. до 1950. године, I део, НСад 2009, II део, НСад 2011.

Љ. М.