ДЕЛАВИЊ Казимир Жан-Франсоа (Casimir Jean-François Delavigne) – француски песник и драмски писац (Авр, 4. IV 1793 – Лион, 11. XII 1843). Средње образовање стекао је у колеџу у Авру и у Лицеју „Наполеон“ у Паризу. Први пут се јавио 1811. једном поемом о којој се Наполеон ласкаво изразио. Три елегије које је објавио по Наполеоновом паду донеле су му славу, а Луј XVIII га је поставио за библиотекара у Дворској канцеларији. Као драмски писац представио се 1819. трагедијом Сицилијанско вечерње (Les Vêpres siciliennes), која је доживела велик успех. Затим су се низале трагедије и комедије које су већином убирале велика признања. У међувремену га је, пошто је изгубио место које му је Луј XVIII подарио, прихватио војвода од Орлеана, поставивши га за библиотекара у Пале-Роајалу, што је остао до краја живота. Како је био слабог здравља, кренуо је 1843. на опоравак у Италију, али је на путу умро. Неко време је, заједно са Беранжеом, сматран националним песником. Иако је покушао да се приближи романтичарима, његово класицистичко образовање је односило превагу. У накнаду, био је искренији и поузданији од романтичара. Био је ипак пре драмски песник но писац. СНП је 1884. приказало његову трагедију Лудвиг XI (Louis XI, 1832).

ЛИТ: М. С(ави)ћ, Лудвиг XI, Позориште, НСад 1884, бр. 40, с. 158; Др Д., Рума 27. 7. „Лудвиг XI“, трагедија у пет чинова од Казимира Делавиња, Застава, 1885, бр. 127, с. 2; А-м, Ономаде у петак давало је народно позориште „Лудвиг XI“, трагедија у пет чинова од Делавиња, превео Ј. Ђорђевић, Наше горе лист, Панчево 1885, бр. 3, с. 2; А-м, „Лудвиг једанаести“, Позориште, НСад 1886, бр. 53, с. 210; С., Лудвиг XI, Позориште, НСад 1890, бр. 34, с. 134-135; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 9, с. 2; А-м, Лудвиг XI, Позориште, НСад 1891, бр. 42, с. 171; Ј. Храниловић, „Лудвиг XI“, трагедија у 5 чинова од Казимира Делавиња, превео Ј. Ђорђевић, Јавор, 1892, бр. 9, с. 139-141.

С. А. Ј.