ДЕМЕТЕР Димитрија – песник, драмски писац, преводилац (Загреб,   21. VII 1811 – Загреб, 24. VI 1872). Пореклом је Грк, из трговачке породице. Гимназију је свршио у Згбу, филозофију учио у Грацу (1827-1829), а медицину у Грацу, Бечу (1830-1834) и Падови (1834-1836), где је и докторирао. Око 1841. напушта лекарско звање, посвећује се књижевности и позоришту; 1850. улази у државну службу као преводилац и уредник „Народних новина“; од 1860. је драматург у новооснованом загребачком казалишту, а од 1864. до 1868. уметнички директор. Изузетно образован и једна је од најсвестранијих личности хрватског препорода. Познавалац грчког, немачког, италијанског, енглеског и словенских језика. Као шеснаестогодишњи младић на новогрчком језику написао је драму Виргинија. Уз неколико мањих песама спевао је поему Гробничко поље (1842), објављену у Вразовом „Колу“. Слобода је битни услов његовог песничког стварања и зато после илиризма није писао оригиналне песме. Као драмски писац ишао је испред хрватске препородне културе. Његова Теута могла се приказати тек 1864, две деценије после настанка. То је прва трагедија испевана у десетерцу у новијој хрватској књижевности, највредније дело препорода. Још 1845. написао је либрето за прву хрватску оперу Љубав и злоба, за коју је музику компоновао Лисински (изведена 28. III 1846), и за оперу Порин (1846). Прву књигу објављену у Згбу 1848. чине две драме: Љубав и дужност и Крвава освета. Превео је и адаптирао око 50 комада за позориште. Писао је приповетке и позоришне рецензије. Оснивач је хрватског казалишта, хрватског драмског стила, позоришног репертоара и сталне глумачке дружине. Био је изразити позоришни фанатик и ентузијаста који размишља о могућностима оснивања народног казалишта и о васпитању хрватских глумаца. Покушао је  да покрене добровољне казалишне дружине. Један је од иницијатора и организатора гостовања новосадског Летећег дилетантског позоришта у Згбу 1840. Био је Новосађанима десна рука: драматург, благајник, преводилац нових комада, први позоришни критичар. С њима је обишао Карловац, Сисак и опет се вратио у Згб. Позоришне критике објављивао је у „Даници“ и „Народним новинама“. Превео је либрето за оперету у једном чину Лепа Галатеја (П. Енрион, музика: Ф. Супе), која је у СНП први пут приказана 1886. г. У доњем фоајеу Мале сцене нове зграде СНП изложена је његова биста – рад Франа Кршинића.

В. Кч.