ДЕРИНЕ Роза Сепатаки (Róza Dériné Szépataki) – мађарска глумица (Јасберењ, 23. XII 1793 – Мишколц, 23. IX  1872). Породично име јој је Розалија Шенбах (Schenbach). Кћи провинцијског апотекара, успела је још као средњошколка у Пешти да савлада отпор родитеља и посвети се позоришту. Од 1810. тече њена каријера једне од највећих мађарских глумица свих времена. Једно мађарско позориште са седиштем у Пешти данас носи њено име. Позоришне комаде је и преводила, са немачког. Повукавши се 1852, наставила је да живи са позориштем пишући о њему у својим мемоарима. Тек 1900. објављени у целини (Dériné naplója), ти мемоари су открили и њену малу, али значајну везу са културним животом Срба. Иштван Балог (в) написао је 1812. комад о Карађорђу и извео га у Пешти са својом дружином у којој је она била. Играла је младу сеоску девојку и у комаду певала две песме на нашем језику, „народнога тона“, судећи по тексту који је у својим мемоарима написала. Две представе овога комада, певање и игра младе глумице, изазвали су изузетно одушевљење међу српским становницима Пеште и Будима и подстакли жеље за позоришним животом на властитом језику.

Б. Кв.