ДИКАНЖ Виктор (Victor Ducange) – француски романсијер и драмски писац (Ла Хеј, Холандија, 24. XI 1783 – Париз, 15. X 1833). Право му је име Виктор-Анри-Жозеф Браен (Victor-Henri-Jozeph Brahain). Први роман објављује 1820 (Агата или Мали старац из Калеа). Наредне г. се појављује његова Валентина, у којој слика тзв. бели терор, тј. почетни период под Рестаурацијом, и због овог романа га осуђују на шест месеци затвора. Због трећег романа (Телена или Љубав према рату, 1822) мора већ да бежи у Белгију. Најгласовитије му је драмско дело Тридесет година или Живот једнога карташа (1827). Написао га је у сарадњи с Пјером Диноом, али то је у ствари адаптација трагедије у једном чину Двадесет четврти фебруар немачког драматичара Захаријаса Вернера (1768-1823), објављене 1815, али изведене први пут у Вајмару још 1810. Међутим, врло је заобилазан пут којим је дело доспело на српске позорнице; на њима је оно играно у преводу с немачког, према преради Теодора Хела (1775-1856), немачког драматичара, врло вредног преводиоца и прерађивача драмских текстова за немачке сцене, који се у овом случају послужио француском верзијом Д. и Диноа. За нас је превод са немачког дао Гавра Пекаровић. Главнија су му дела: Адолф и Софија или Жртве једне заблуде (1816), Случај и лудило (1819), Пуковник и редов или Војнички закон (1820), Швеђанка (1821), Врачара (1821, према Г. Менерингу), Дијамант (1824), Карташ (1827, с П. Диноом), Магбет (1829, са А. Буржоаом), Језуит (1830, с Г. де Пигзерекуром), Вендета или Корзиканска вереница (1831), Гвоздени прстен (1848). Париска позоришта „Амбиги“ и „Гете“ најчешће су приказивала његове мелодраме. Треба свакако напоменути да ће се двоје највећих француских романтичарских глумаца, Марија Дорвал (1798-1849) и Фредерик Леметр (1800-1876), као уметници прославити баш у његовим мелодрамама. СНП је извело две његове драме: Карташа и Крвну освету на Корзици.

Ж. П.