ДИМИЋ Мила – револуционар, глумица, драмски писац и драматизатор (Београд, 1902 – „Логор смрти“ на Бањици крај Београда, децембра 1942). Основну школу учила је у Бгду. Наступала је као аматер у Академском позоришту и истовремено радила као дактилограф. У НП у Бгду примљена је 1926. и у њему остала шест сезона. Поново је била члан овог позоришта од 1934. до 1936, када је отпуштена због напредних идеја, односно као политички сумњива, намах после великог успеха њене драматизације другог дела романа Покошено поље Бранимира Ћосића, под називом Силе. Та представа, у зналачкој режији Јосипа Кулунџића – премијера у НП Бгд 5. III 1935 – била је догађај првог реда. По одласку из НП била је управник женског студентског дома до бомбардовања Бгда 6. IV 1941. После окупације земље наставила је још активнији партијски рад на Чукарици и припремала разне акције све до хапшења у децембру 1942, када је исте ноћи умрла од батина у мучионици Специјалне полиције. Посмртно је одликована Орденом заслуга за народ другог реда. На сцени СНП је са запаженим успехом приказана њена драматизација Ћосићевог романа под називом Силе 1936.

ЛИТ: С. Д(инчић), Искупљивање људског достојанства револверским мецима, Дан, 1936, бр. 304, с. 4; А-м, Премијера „Сила“, Сцена, 1936, бр. 18 и 19, с. 8; А-м, Szinház – „Az evök“, Hiradó, Петровград 1937, бр. 137, с. 3; А-м, Кратак осврт на неколико последњих представа, Покрет, 1937, бр. 1, с. 8.

Д. М.