ДИНУЛОВИЋ Иван – драмски глумац и оперетски певач (Београд, 25. VII 1884 – Београд, 1952). Син је глумца Светислава (в). Спада међу прве српске оперетске глумце, али је успешно тумачио и карактерно-комичне улоге у драми. Први пут је ступио на сцену 11. XI 1900. у НП у Бгду и у њему играо с малим прекидима (1906. је глумац и редитељ у трупи Петра Ћирића) све до 1. XII 1910. У сезони 1910/11. певао је у Опери на Булевару Жарка Савића у Бгду, од 1911. до 1913. је био у СНП у НСаду. Од 1914. до 1916. је као борац учествовао у Првом светском рату. После рата, у два маха, од 1919. до 1924. и од 1926. до 1929, привремено је напуштао позориште и радио као службеник у Речном бродарству у Бгду. Од 1925. до 1926. је играо и певао у београдском Слободном позоришту Војина Туринског, од 1929. до 1931. у Београдској оперети Р. Веснића и Ј. Србуља, од 1931. до 1941. играо је у неколико путујућих трупа, а највише код Љубомира Рајичића Чврге и Николе Јоксимовића. Највише успеха имао је као оперетски глумац са пријатним и јаким баритоном. „Он пева лепо и много је бољи у оперети него у драми“ („Мали журнал“, Бгд 1906). Лепе појаве, динамичне природе, правилне дикције и занимљив у карактеризацији ликова, а са сцене је деловао врло ефектно. Као певач био је разноврсно ангажован у репертоару СНП у НСаду.

УЛОГЕ: Пфеферкон (Дротар), Стари кнез Васиљевић (Луксембуршки гроф), Вурцбахер (Барун Тренк), Кудер (Доларска принцеза), Валерштајн (Јесењи маневар), Директор путујућег позоришта (Продана невеста), Реџеп (На уранку), Никелман (Утопљено звоно), Краварев син (Крајишкиња), Професор (Отмица Сабињанака).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 22, с. 2; А-м, Иван Динуловић, Трговачке новине, 1912, бр. 1, с. 4; А-м, Синоћ је давана „Продана невеста“ од Сметане, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 59, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1912, бр. 20, с. 2.

Б. С. С.