АНЂЕО ПОНОЋИ (L’Ange de minuit) – романтична игра у 6 слика. Написали: Теодор Баријер и Едуар Пливије. Прво извођење у Паризу, 1861, у нашој земљи 3. XII 1871. у НП Бгд.

Прво извођење у НП 14. XII 1922. у НСаду. Превео: Јован Ђорђевић. – Рд. и сц. Б. Цветковић; Љ. Динићка (Катарина), Стеван Јовановић (Др Арије Кернер), М. Душановић (Др Карло Штрамберг), Л. Лазаревић (Самуило, Рутер), О. Кожај (Херман, Нотар), С. Стојчевићка (Пава), С. Савић (Вернер), Д. Матејићка (Марта), М. Пашко (Извршитељ, Други слуга, Писар), Д. Спасић (Бекман), Р. Алмажановић (Др Ранспах), В. Ивановић (Барон Ламбех), К. Васиљевић (Граф Штрамберг), З. Душановићка (Маргарита), Ј. Стојчевић (Луц), В. Јовановићка (Агафа), В. Виловац (Горден), Ј. Силајџић (Шбеле), Д. Бајић (Чамџија), М. Авировићева (Кип, Амор, Мали писар, Баба), Д. Белић (Први слуга), Г. Миковић (Слуга графов). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: Л., „Анђео ноноћи“, Застава, 16. XII 1922; Р., „Анђео поноћи“, романтична игра у шест слика, Видовдан, НСад 16. XII 1922; Хр., „Анђео поноћи“, Јединство, 18. XII 1922.

В. В.