ДИНУЛОВИЋ Светислав – глумац (Београд, 7. VIII 1855 – Земун, 6. V 1923). Ступио је веома млад у путујуће позориште Фотија Иличића 1871, следеће г. у дружину Ђорђа Пелеша, а 1876. у СНП у НСаду, у којем је остао неколико месеци, па је кратко био у ХЗК у Згбу. Од 1878. до Првог светског рата био је члан НП у Бгду. У два маха је водио своје путујуће позориште по Србији и Војводини: од 1876. до 1878. и од 1880. до 1882. Иако је био певач скромних гласовних могућности, стекао је велик број првих улога и необичну популарност у комадима с певањем, водвиљима и оперетама, а посебно у бечким „чаробним“ комадима с певањем Ф. Рајмунда, захваљујући ликовима весељака и обешењака које је тумачио са много живог темперамента и разигране маште, али и произвољне импровизације, лакрдијашења и гротеске. Његов урођени комичарски дар нашао је одјека у критици када је тумачио ликове из новије домаће комедије, у којој је створио сценске узоре за Максима у Ђиду, Мићу у Два цванцика, Срету Нумеру у Народном посланику и у другима.

УЛОГЕ: Селестен-Флоридор (Мамзел Нитуш), Станиша (Јелисавета, кнегиња црногорска), Васил Васиљевић (Луксембуршки гроф), Пфеферкон (Дротар), Никелман (Утопљено звоно), Пинтер (Саћурица и шубара), Виљем (Женски рај), Максим (Ђидо), Вуле Пупавац (Подвала), Андреј Ореховић (Кућна капица доктора Фауста).

ЛИТ: А-м, Краљевско српско народно позориште у Београду, Позориште, НСад 1887, бр. 19, с. 95-96, бр. 20, с. 99, бр. 21, с. 103, бр. 22, с. 106-107; К. Ст., Српска народна позоришна дружина у Шиду, Браник, 1911, бр. 156, с. 3; Ј. Грчић, „Јелисавета, кнегиња црногорска“, трагедија у 5 чинова од Ђуре Јакшића, Браник, 1911, бр. 215, с. 2-3; Ј. Грчић, „Луксембуршки гроф“ од Лехара, Браник, 1911, бр. 242, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1912, бр. 5, с. 3; А-м, С. Динуловић, Застава, 10. V 1923; Шими, Гостовање г. Динуловића, Застава, 17. X 1923.

С. Ј.