ДИПЛОМА ДРУШТВА ЗА СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ – Још пре но што је Устав ДСНП био одобрен од власти (1865), сматрало се да би чланови ДСНП требало да добију специјално израђену диплому као доказ о чланству у Друштву. Први пут је то питање разматрано 17. VII 1864. на седници Управљајућег одбора СНП, које тада још увек функционише у саставу Српске читаонице у НСаду. Била је образована и комисија која је требало да УО предложи изглед и текст дипломе. На седници УО 26. IX 1864. о томе је реферисао Ђорђе Радић (в), члан УО, предложио текст и известио да би штампање 500 примерака дипломе у новосадској штампарији Игњата Фукса коштало 105 форината. УО је сматрао да би тај издатак био превелик за тадашње материјалне могућности Друштва, које, уз то, још није било ни легализовано, па се од штампања одустало док се не нађе јефтиније решење. Ј. Ђорђевић, међутим, настоји да се то питање што пре реши, па на седници УО 28. III 1865. реферише да му је, на његову молбу, септемвир др Јован Суботић (в) писао из Згба да је он тамо „погађао диплому за основатеље нашег позоришта“. Отада ће ово питање чекати на дефинитивно решење више од три деценије. Тек на Главној скупштини ДСНП 5. XI 1897. донета је нова одлука да се изради диплома и изда свим члановима који су у целости исплатили чланарину од 50 форината (доцније: 100 круна) и свим почасним члановима Друштва. Спроводећи скупштинску одлуку, УО ДСНП је 3. I 1898. решио да се изради „што простија и јевтинија диплома“. Даље је, на седници УО под бројем 116 из 1899, усвојен био нацрт дипломе који је бесплатно израдио сликар Урош Предић. Био је тада изабран и пододбор, који је требало да води бригу о изради клишеа по Предићевом цртежу, али пододбор ни после дужег времена није успео да тај задатак изврши. Била је, додуше, преко новосадског штампара и књижара Арсе Пајевића добијена понуда фирме Синсел и комп. из Лајпцига, али је, и овога пута због високе цене, УО ДСНП није могао прихватити. У међувремену је и У. Предић био обећао да ће се са својим братом вајаром споразумети о изради клишеа, али због заузетости обојице то није било урађено. На крају је УО 24. IX 1900. поверио књижевнику др Милану Савићу (в) и књижару Ђоки М. Поповићу да нађу неку фирму у Будимпешти или Бечу која би израдила клише, с тим да диплома буде истог формата као и Матичина и да не буде скупа. Савић је путем преписке успео да за тај посао ангажује уметнички резачки завод C. Angerer und Göschl у Бечу, који је задатак успешно обавио и 31. XII 1900. клише послао у НСад. Тако је начелник ДСНП др Лаза Станојевић могао на седници УО 3. V 1901. известити да је диплома готова: врло је лепа, штампана је у 1000 примерака и цео тираж кошта 898 круна и 79 потура. Биће одмах послата члановима који су исплатили целу чланарину и почасним члановима ДСНП. Уз диплому ће им се послати и Опис и тумачење дипломе Друштва за Српско народно позориште, који је написао У. Предић а штампало га Друштво у виду брошуре. Формат хартије на којој је штампана диплома ДСНП величине је 42,2 x 57 цм, а величина њеног цртежа 35,3 x 51,2 цм. Клише је израђен по систему фото-литографије, а диплома је штампана на белом 200-грамском картону, у црно-белој техници. „Ова диплома – наводи Предић у њеном Опису и тумачењу – показује нам у алегорији језгру свега онога, што нам драматска поезија посредством позоришта пружа. Да би се алегорија што лакше разумела, добила је свака фигура своју етикету са натписом, шта која особа треба да значи“. У средини дипломе, као централна фигура, стоји млада жена обнажена у горњем делу тела, која симболизује Истину. Она испред своје главе, уздигнутим рукама, држи округло огледало које јој потпуно заклања лице. Средњи део њеног тела обавија туником крилата женска фигура – Поезија. На траци, лево од главе Истине, односно огледала, исписане су речи „Тат тбам аси“, што на староиндијском значи „То ти јеси“, а десно старогрчка филозофска изрека „Γνωθι σε αύτον“ – „Познај самога себе“. Обе изреке садрже основни задатак и суштину, смисао позоришне уметности. Тиме што је Истини заклонио лице огледалом аутор је хтео да подсети да „Позориште приказује само слике и појаве иза којих се крије истина, а никад сушту, нагу истину, него истину у поетском руву, уметничку истину“. На левој страни дипломе, у тамној одећи, са мафорионом на глави, налази се крупна женска фигура која симболизује Морал, а изнад ње такође женска фигура, обнаженог десног рамена и десне стране груди, са пехаром који левом руком приноси уснама, док у десној, опуштеној, држи нож; та фигура представља Страст. Крај ногу фигуре која симболизује Морал седи младић чија је лева страна тела, од рамена до ноге, покривена лаким, светлим прекривачем; он симболизује Мир. Његову главу благо додирује левом руком Морал. Поред ових главних ликовних елемената које садржи диплома, у њеном десном, горњем углу налази се глава Харлекина, а испод ње, у складној композицији, разни музички инструменти: виолончело, гусле, тимпан, тријангл, трубе, даире и др. Око тих фигура, на левој и десној страни дипломе, празнине попуњавају средњевековно оружје, шлем, винова лоза, лишће, разни орнаменти, глава Сатира итд. На њеној десној половини остављен је празан простор, уоквирен споменутим фигурама и орнаментима, за уписивање текста дипломе. У горњем делу тог простора је у три реда крупним словима исписан наслов: Друштво за Српско народно позориште, а испод њега је текст: … даје ову Диплому свом… члану… У Новом Саду… Секретар: / Председник:. У своме Опису и објашњењу У. Предић напомиње да диплома скоро и нема српско обележје. „Позориште – каже он – није само сре(д)ство за буђење народне свести, него је у много већој мери културна установа, коју смо од туђих народа примили, и њим проширили хоризонат наших посматрања“. Уосталом, и без специфично српских атрибута (вила, гуслар, сељак у гуњу и опанцима и сл.) „ипак се јасно види да је ова диплома српска: види се из српског текста…“ Диплома у оригиналном цртежу, испуњена и снабдевена потписима и печатом ДСНП, издата је аутору У. Предићу као правоваљана чланска диплома. У записницима Управног одбора ДСНП из периода 1918-1927. налазе се трагови да је диплома издавана и члановима који су стекли право на њу после Првог светског рата, двадесетих г.

ЛИТ: У. Предић, Опис и тумачење дипломе Друштва за Српско народно позориште (са репродукцијом дипломе у смањеном формату), Позориште, НСад 1901, бр. 7, с. 53-57.

Л. Д.