ДОНА РОЗИТА ИЛИ ГОВОР ЦВЕЋА (Doña Rosita la soltera o El lenguaje de las flores) – поема из Гранаде, у 3 чина, из нашег века – одиграва се у разним вртовима – са песмом и игром. Написао: Федерико Гарсија Лорка. Прво извођење у Барселони, 1935.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 12. III 1963. у НСаду. Превео: Миодраг Љ. Гардић. – Рд. Б. Ханауска, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф М. Дебељак, муз. сарадник Д. Стулар, пом. рд. С. Шалајић, лектор Ж. Ружић; С. Шалајић (Теча), Добрила Шокица (Тетка), М. Кљаић-Радаковић (Розита), Љ. Раваси (Дадиља), З. Стојиљковић (Нећак), А. Веснић (Лепојка прва), М. Шијачки-Булатовић (Лепојка друга), М. Адамовић (Лепојка трећа), Д. Јанковић Макс (Господин Икс), И. Душановић (Мајка), Ј. Бјели (Уседелица прва), З. Вуковић (Уседелица друга), З. Ђуришић (Уседелица трећа), Д. Куцуловић (Старија Ајола), М. Бањац (Млађа Ајола), Ф. Живни (Мартин), В. Солдатовић  (Дечак). – Изведено 5 пута, глед. 2712.

БИБЛ: Федерико Гарсија Лорка, Дона Розита или Говор цвећа. Драма у три чина. Превео Миодраг Гардић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1097.

ЛИТ: М. Милошевић, Лирска иронија, Дневник, 12. III 1963; Ј. Виловац, Мементо ганутљиве нежности, Дневник, 14. III 1963.

Ј. М.