АНДРЕЈЕВ Леонид Николајевич (Леонид Николаевич Андреев) – руски књижевник (Орел, 21. VIII1871 – Нејвала близу Мустамјаки, Финска, 12. IX1919). Писац који је у раним књижевним делима имао, углавном, реалистички и демократски однос према стварности, да, у каснијима, буде више песимистичан (почетком 1900-их г.), а у доба 1905-1907.показивао је разумевање за револуционаре и њихов рад на измени постојећег стања. Приповедач и драмски писац, А. се даље развијао као писац који је са реализмом, песимизмом и схватањем револуције као стихијног бунта све више сједињавао у свом стваралачком методу реалистички поступак са извесним декадентским и мистичним елементима, који су замагљивали основне идеје и мотиве његових дела. Сам А. је признавао Достојевског као уметника којем се дивио и чији је утицај, неоспорно, претрпео, али без оних генијалних замаха у сликању потресних страна живота и великих ликова. А. је нарочито у тзв. прелазним и „кризним“ ситуацијама предреволуционарних међуратних времена бивао актуелан писац, јер је својом недореченошћу и мутним асоцијацијама изазивао поједине врсте интелектуалаца, неке грађане и малограђане на сумње и непостојаности, као и на губљење наде пред великим питањима будућности. Најупечатљивију слику њега као писца и човека оставио је Максим Горки у својим необично сугестивним сећањима, у којима је, кроз познанство, пријатељство и друговање са А., осветлио овог противуречног уметника чудног дара и широког образовања. „Опазио сам – записао је Горки – да тај човек рђаво познаје стварност, мало се за њу интересује. Утолико ме је више задивио снагом своје интуиције, плодношћу фантазије, упорношћу уобразиље.“ А. није довољно превођен и познат у нашој књижевности. У СНП изведена су његова дела: 1922. Онај што добија шамаре(Тот, кто получает пощечины, 1915), 1924. Јекатерина Ивановна (Екатерина Ивановна, 1912), 1928.Анфиса (Анфиса, 1910), 1929.Живот човека (Жизнь Человека, 1907) и 1938. Дани нашег живота(Дни нашей жизни, 1908).

В. Кл.