ДРАМСКА ДЕЛА У ЛИСТУ „ПОЗОРИШТЕ“ – Српско народно позориште појавило се као издавач драмских дела 1871, када је почело да их објављује у своме листу „Позориште“. Већину драмских текстова, штампаних у „Позоришту“, извело је СНП пре или после објављивања у своме листу; скоро сви ти приказани позоришни комади одштампани су и посебно, у едицији „Зборник позоришних дела“ (в). У „Позоришту“ је СНП објавило укупно 24 позоришна комада, скоро сва у целини, три монолога, један оперски либрето и један Пролог и један Епилог за Његошев Горски вијенац. Текстови су објављивани овим редом:

Демон, повест и алегорија – од Милана Јовановића (Морског), 1871, бр. 1; 1872, бр. 2-7, 9-15;

Школски надзорник, шаљива игра у једној радњи, с певањем – од Косте Трифковића, 1872, бр. 16-23;

Шаран, шаљива игра у једној радњи, с певањем – од Јована Јовановића Змаја, 1872, бр. 24-34;

Честитам, шала у једној радњи, с певањем – од Косте Трифковића, 1872, бр. 35-42;

Француско-пруски рат, шаљива игра у једној радњи – од Косте Трифковића, 1872, бр. 43-49;

Краљева сеја, драма у четири дела – од Милана Јовановића (Морског), 1872, бр. 50-68;

Максим Црнојевић, трагедија у пет чинова – од Лазе Костића, за позорницу удесио Антоније Хаџић, музика од Аксентија Максимовића, 1872, бр. 70-82; 1873, бр. 1-6;

Избирачица, шаљива игра у три чина, с певањем – од Косте Трифковића, 1873, бр. 6-8, 11, 13-18, 20, 23-26;

Љубав није шала, шаљива игра у једној радњи – по туђој мисли написао Антоније Хаџић, 1873,  бр. 27-37;

Ђурађ Бранковић, народна опера у три чина – од Велимира Ђорђевића, глазба од Ивана пл. Зајца – први чин (либрето), 1873, бр. 42-44;

Љубавно писмо, шаљива игра у једној радњи – од Косте Трифковића, 1874, бр. 1-8, 10-13;

Мила, шала у једној радњи (монолог) – по (К. А.) Гернеру за српску позорницу прерадио Коста Трифковић, 1875, бр. 22-24;

Тера опозицију, шаљива игра у једној радњи – од Косте Трифковића, 1875, бр. 25-31;

На Бадњи дан, драмолет у једној радњи – од Косте Трифковића, 1875, бр. 32-35;

Пола вина пола воде, шаљива игра у једном чину – од Косте Трифковића, 1875, бр. 35-38;

Ромео и Јулија, трагедија у пет чинова – од Виљема Шекспира, с енглеског превео Лаза Костић, за српску позорницу удесио Антоније Хаџић, 1875, бр. 39-44; 1876, бр. 1-13;

Краљ Лир, трагедија у пет чинова – од Виљема Шекспира; први чин превео Лаза Костић, прву половину трећег чина Антоније Хаџић, а остало Ј(ован) Д. Стефановић, за српску позорницу удесио А. Хаџић, 1876, бр. 14-31; 1877, бр. 1-9;

Хамлет, трагедија у пет чинова, одломци – од Виљема Шекспира, с енглеског превео Лаза Костић (III чин, 1. појава; II чин, 3. појава; III чин, 2. појава; IV чин,  5. појава; I чин, 4. и 5. појава; II чин, 1. и 2. појава; III чин, 4. појава; IV чин, 1. и 2. појава), 1884, бр. 8, 12-17,  19-22, 41-49;

Фауст – од Ј. В. Гетеа (први део), одломак, превео Милан Савић, бр. 9-10, 17-18, 20;

Хајдуков гроб, шала у једном чину – од Милорада П. Шапчанина, 1885, бр. 3-4;

Спрема се на бал, шала у једној појави, с певањем (монолог) – по Ј. Ј. Станковском за српску позорницу удесио Ј. (Манојло Ђорђевић Призренац), 1885, бр. 7-10;

Благо, позоришна игра у једном чину – од Франсоа Копеа, превео Бранко Мушицки, 1885, бр. 12-16;

Милош у Латинима, слика у једном чину – од Милорада П. Шапчанина, 1886, бр. 17-22;

На позорници и у животу, шаљива игра у једном чину – од М(илана) Ш(евића) М(аксимовића), 1886, бр. 46-53, 55;

На галерији, шаљив монолог – по А. Габањију (приредио) Петар Крстоношић, 1900, бр. 12;

Пролог за „Горски вијенац“ – написао Лаза Костић, 1902, бр. 14;

„Апотеоза“ као Епилог за „Горски вијенац“ – написао Јован Живојновић, 1902, бр. 14;

Шеста заповест, драма у четири чина – од Лукијана Тривунова Бранковића, 1902, бр. 23-26;

На станици (из низа „Одсудни тренутци“), шаљива игра у једном чину – од Милана Савића, 1904, бр. 19-22;

Игра ватром (из низа „Одсудни тренутци“), шаљива игра у једном чину – од Милана Савића, 1904, бр. 35-39, 42-43.

Од ових текстова СНП није изводило Ђурђа Бранковића, Хајдуков гроб, Благо, На галерији и Шесту заповест; остали су приказани на сцени СНП до 1914, а Игра ватром тек 1921. у НП НСад.

У едицији „Зборник позоришних дела“, који је издавало СНП (од 1876. у заједници са Књижаром Браће М. Поповић), посебно су штампани: Демон (1874), Школски надзорник (два издања: 1872, 1876), Шаран (два издања: 1872, 1876), Честитам (два издања: 1872, 1884), Француско-пруски рат (два издања: 1872, 1891), Краљева сеја (1872), Максим Црнојевић (два издања: 1872, 1887), Избирачица (1873), Љубав није шала (два издања: 1873. и, друго, б. г. издања), Љубавно писмо (два издања: 1874, 1884), Мила (1884), На Бадњи дан (1876), Пола вина пола воде (1876), Ромео и Јулија (1876), Милош у Латинима (два издања: прво 1886, друго – под насловом Милош Обилић у Латинима – б. г. издања), На позорници и у животу (1886), На станици и Игра ватром (1905). Тим својим иницијативама СНП је, и поред свога тешког материјалног стања, кроз низ г. врло предузимљиво развијало и издавачку делатност, и скоро пуне три деценије имало у томе подршку Књижаре Браће М. Поповића у НСаду (в), чији су власници у дугом периоду и сами активно били ангажовани у ДСНП.

ЛИТ: Позориште, г. 1871-1877, 1884-1886, 1900, 1902, 1904; В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Споменик СКА, Бгд, 1907, бр. 38, с. 1-127.

Л. Д.