ДРАМСКА ИЗДАЊА КЊИЖАРЕ БРАЋЕ ЈОВАНОВИЋ У ПАНЧЕВУ – Каменко и Павле Јовановић основали су 1870. у Панчеву штампарију, чији је сувласник извесно време био и Јован Павловић, а књижару отворили 1872. Каменко Јовановић (Панчево, 29. VII 1845 – Панчево, 13. X 1916) завршио је основну школу и реалку у своме родном месту, а у Пешти је учио трговачку школу. Као присталица Светозара Милетића је у градском већу и српској црквеној општини, чији је одборник био, а и у листу „Панчевац“, у којем је водио економско-финансијску рубрику и темпераментно бранио аутономна права Срба у Угарској, а 1876. је, у вези са парницом коју су власти водиле против Милетића, био оптужен и затворен. Изабран је 1879. за посланика Српског народног црквеног сабора. Од почетка ’70-их г. веома је активан у панчевачком Српском црквеном певачком друштву; члан ДСНП постао је 1875, а од 1888. до 1910. стално је биран у његов Економски одсек. Павле Паја Јовановић (Панчево, 14. IX 1847 – Арад, 29. XI 1914) завршио је у Панчеву исте школе као и његов старији брат, а трговачку школу учио је у Марибору. Од 1897. до смрти био је председник Српског црквеног певачког друштва, а у чланство ДСНП ступио је 1875. Оба брата активно су учествовала у раду Уједињене омладине српске и били истакнути друштвени и политички радници. За време Првог светског рата обојицу су аустроугарске власти интернирале у Арад, где је Павле пренет тешко болестан; тамо је после кратког времена и умро. Своју имовину завештали су у просветне и добротворне сврхе: Сиротињском фонду у Панчеву, Српској академији наука, „Привреднику“ у Бгду, Великом управном и просветном савету у Сарајеву и др. Браћа Ј. искористили су штампарију и књижару да што корисније послуже просвети и култури свога народа. Од 1873. до 8. VII 1913, када су књижару предали командитном друштву „Напредак“, за 40 г. дакле, штампали су 403 дела (наслова) у 995 издања, у укупном тиражу од 2.601.050 примерака. Покренули су 1881. Народну библиотеку Браће Ј., у којој су објавили преко 350 одабраних дела домаће и стране књижевности, многа од њих у две, три, па и четири свеске. У тој едицији дали су лепо место и драмској књижевности. Поред књига и ван споменуте Библиотеке, издавали су и неколико недељних листова, међу њима извесно време, заједно са Ј. Павловићем, и „Панчевац“, у којем је 1871, у наставцима, први пут објављен на српскохрватском језику Манифест Комунистичке партије К. Маркса и Ф. Енгелса. Браћа Ј. су у едицији „Народна библиотека“ издали ова драмска дела односно драмске спевове:

Лажни цар Шћепан Мали, збитије XVIII вијека, написао Петар Петровић Његуш, 1881 (св. 5 и 7);

Магелона, трагедија у четири чина, написао Јосип Колар, с чешког превео А(угуст) Ш(еноа), за српску позорницу удесио Антоније Хаџић, 1881 (св. 10);

Краљ Лир, трагедија у пет чинова, написао Виљем Шекспир, превели: први чин др Лаза Костић, прву половицу трећег чина Антоније Хаџић, остало Јован Д. Стефановић; за српску позорницу удесио А. Хаџић, 1881 (св. 12 и 16);

Тврдица или Кир Јања, шаљиво позориште у три дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1881 (св. 15);

Јадвига, историјски драмат из XIV столећа у пет чинова, написала Гаврила С. Пузињина, превод с пољског (Јосип Еуген Томић?), 1881 (св. 22);

Светислав и Милева, жалосно позорје у четири дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1881 (св. 23);

Горски вијенац, историјско збитије при почетку XVIII вијека, написао Петар Петровић Његуш, 1881 (св. 25), 1882 (св. 27);

Циганин, позоришна игра у три чина, написао Еде Сиглигетија, посрбио Јустин Милан Шимић, за српску позорницу удесио Антоније Хаџић, музика од А(лојзија) Милчинског, 1882 (св. 32);

Покондирена тиква, весело позориште у три дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1882 (св. 33);

Укроћена горопад, шаљива игра у четири чина, написао Виљем Шекспир, превео М(илан) Костић, за српску позорницу удесио Антоније Хаџић, 1882 (св. 36);

Смрт Стефана Дечанског, жалосно позорје у пет дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1882 (св. 45);

Емилија Галота, трагедија у пет чинова, написао Г(отхолд) Ј(ефраим) Лесинг, превод с немачког (Владан Арсенијевић?), 1883 (св. 52);

Гренгоар, позоришна игра у једном чину, написао Теодор Банвиљ, превео Јован Ђорђевић, 1883 (св. 56);

Београд некад и сад, весело позорје у два дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1883 (св. 59);

Краљ Едип, трагедија, написао Софокле, превео Лука Зоре, 1883 (св. 60 и 64);

Лахан, жалосно позорје у три чина, написао Јован Стерија Поповић, 1884 (св. 75);

Егмонт, жалостива игра у пет раздела, написао Ј(охан) В(олфганг) Гете, превео Александар Сандић, 1884 (св. 76. и 80);

Дамон или Истинито пријатељство у искушењу љубави, у једном дејству, написао Г(отхолд) Ј(ефраим) Лесинг, превео Доситеј Обрадовић; Дела Доситејева, седма књига – Преводи, XIX, с. 146-172, 1884 (св. 81);

Женидба и удадба, позоришни одломци у три одељења, написао Јован Стерија Поповић, 1884 (св. 83);

Проводаџије, шаљива игра у пет чинова, написао Милан Савић; дело је  наградила Матица српска (из Накиног фонда), 1884 (св. 87 и 89);

Пријатељи, комедија у једном чину, написао Лазар Лазаревић, 1884 (св. 91);

Доктор Робин, шаљива игра у једној радњи, написао (Жил) Премареј, с немачког превео Јован Ђорђевић, 1884 (св. 92);

Миндове, краљ од Леђана, историјска трагедија у пет чинова, написао Јулије Словацки, превод с пољскога (преводилац непознат), 1884 (св. 94);

Барон Герц, трагедија у пет радња, написао Емануел Боздје, превео Срета А. Поповић, 1885 (св. 98);

Млетачки трговац, позоришна игра у пет чинова, написао Виљем Шекспир, превео Јован Петровић, за српску позорницу удесио Антоније Хаџић. Овај је превод наградио Позоришни одбор у Згбу, 1885 (св. 100);

Ајдуци, позорје у пет дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1885 (св. 101);

Мамица, шаљива игра у три чина, написао Е(де) Сиглигети, по мађарском (превео и) за српску позорницу удесио Антоније Хаџић. Оригинал овога комада добио је од Мађарске академије у Будимпешти Телекину награду од 100 дуката, 1885 (св. 104);

Зла жена, весело позориште у три дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1885 (св. 117);

Владислав, жалосна игра у пет дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1886 (св. 133);

Милош Обилић, јуначко позориште у пет дејства, написао Јован Стерија Поповић, 1887 (св. 145);

Државников испит, весела игра у једној радњи, написао Емануел Боздјех, превео с чешког Срет(ен) А. П(оповић), 1887 (св. 146);

Марија Стјуартка, жалосна игра у пет радња, написао (Фридрих) В. Шилер, превео Спиро Димитријевић Котаранин; прегледано и удешено за српску позорницу, приређивач непознат, 1887 (св. 148. и 152);

Лажа и паралажа, весело позориште у једном чину, написао Јован Стерија Поповић, 1887 (св. 155);

Самоубиство, комедија у пет чинова, написао Паоло Ферари, с талијанског превео Данило А. Живаљевић, 1887 (св. 156 и 160);

Наод Симеон или Несрећно супружество, трагедија у пет дејства, по народној песми сачињена од Јована Стерије Поповића, 1887 (св. 163);

Развод, драмат у једном чину, написао португалски Антоније Енес, са францускога превода преведено на српски (преводилац непознат), 1887 (св. 164);

Владимир и Косара, драма у три акта, написао Лазар Лазаревић, 1888 (св. 165);

Тугомер, трагедија у пет чинова, написао Ј(осип) Јурчич, превод са словеначкога (преводилац непознат), 1887 (св. 162), 1888 (св. 166);

Сан Краљевића Марка, алегорија у три одељења, написао Јован Стерија Поповић, 1888 (св. 167);

Галатеја, драма у пет чинова, написао С. Василијадис, са јелинског превео Димитрије Алексијевић, 1889 (св. 196);

Атилије Регул, позоришна игра у три дејства, написао П(ијетро) Метастазије, превео др Петар Јовановић, 1889 (св. 200);

Изван едиције „Народна библиотека“ Браћа Ј. су штампали и ова драмска дела:

Арија и Месалина, жалосна игра у пет чинова, написао А(долф) Вилбрант, превео Јован Грчић, 1885;

На Видов-дан, позоришна игра у једном чину, за српску младеж удесио Михајло Милановић, 1895.

Поред тога, у алманаху „Весељак, велики забавник за весела друштва“, који је „покупио и приредио К. К.“ (Коста Костић), а издала Браћа Ј. 1881, објављене су и ове три једночинке:

Ко ће почети, шаљива игра у једној радњи, написао К. Костић (с. 5-29);

Као обично, шаљив триолет (аутор није наведен), (с. 30-37);

Он и она, дует у брачном животу (аутор није наведен), (с. 37-44). Ова једночинка је исте г. објављена и засебно; тада је наведено да ју је написао Карл Мајзл.

Књижара Браће Ј. је на своме издавачком послу била окупила приличан број угледних људи од пера. С њом су у почетку сарађивали Ј. Ј. Змај, Антоније Хаџић, Јован Ђорђевић, Милан Савић и др. Нешто доцније, уредник Народне библиотеке био је Ђорђе Поповић Даничар. Књижара је, од драмских писаца, највећу пажњу поклањала Јовану Стерији Поповићу: сем Родољубаца, објавила је сва његова главна драмска дела, укупно четрнаест. Браћа Ј. су се својом издавачком делатношћу од 1881. сврстали међу водеће издаваче у Војводини, па и ван њенога подручја, и тај углед задржали све до предаје књижаре новом власнику. Њихово некадашње штампарско и књижарско предузеће, под именом Издавачка књижара „Напредак“ у Панчеву, после Првог светског рата, у власништву банкарског чиновника Емила Каћуре, поново је издало у едицији „Позоришна библиотека“ већину драмских дела објављених у Народној библиотеци Браће Ј.; поред тога, издавало је између два рата још три едиције намењене сценским извођењима: Збирку шаљивих монолога (за мушке и за женске), Збирку дијалога и сцена (за 2-3 особе) и Збирку дилетантског позоришта.

ЛИТ: В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Споменик СКА, 1907, бр. 38, с. 5-116; Д. Поповић, Јовановић Браћа (Каменко и Павле), Народна енциклопедија СХС, II,  Згб 1925,  с. 161; М. Томандл, Споменица панчевачког Српског црквеног певачког друштва, 1838-1938, Панчево 1938,  с. 94-298; Т. Милитар, Штампа у Војводини, НСад 1939,  с. 40; М. Томандл, Др Светислав Касапиновић, Панчево 1940, с. 18-279;  Т. Милитар, Штампарство у Војводини, НСад 1940, с. 41-42;  М. Т. Вуковић, Мали књижарски лексикон, Бгд 1959, с. 530-537.

Л. Д.