ДРАМСКИ СТУДИО СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА – Основан је 1964. у оквиру СНП са задатком да оспособљава полазнике за глумачки позив. Постојао је све до 1972, када је покренута иницијатива за оснивање Академије уметности у НСаду (1974), чиме је престала потреба за оваквом врстом школе. Школовање је трајало пуне две школске г., а настава се одржавала свакодневно према утврђеном наставном плану и програму рада (7-8 часова дневно). У току двогодишњег школовања слушаоци су имали следеће предмете: Глума (предавачи: Љубица Раваси, Стеван Шалајић, Дејан Мијач, Раде Којадиновић, Јован Путник), Дикција са акцентуацијом (Мирјана Бањац, Бранивој Ђорђевић), Српскохрватски језик са Теоријом књижевности (Жарко Ружић), Мађарски језик (Михаљ Агоштон), Сценске кретње (Драгослав Јанковић Макс), Основе музичког образовања са Солфеђом (Душан Стулар), Техника гласа (Љерка Пејчић), Историја југословенских позоришта и драме (Лука Дотлић, Миленко Веснић), Историја светског позоришта и драме (Сретен Марић, Ђорђе Кљаић), Историја уметности (Стеван Максимовић), Елементи сценске опреме и сценско-техничког рада и Маскирање, власуљарска опрема и стилске фризуре (Ранко Бељански), Анализа текста (Димитрије Ђурковић, Стеван Шалајић), Етика (Боривоје Ханауска, Милош Хаџић), Мачевање (Егер. ?, Драгослав Јанковић Макс). С обзиром да су се у Студију предавали само стручни предмети, он није био регистрован као званична државна школа. Стога се од кандидата тражило да уз своју кратку биографију поднесу и доказе о завршеној средњој школи. Изузетно талентовани кандидати могли су бити примљени и са нижом школском спремом, уз обавезу да накнадно полажу допунске испите. За пријемни испит кандидати су припремали одломак из драмског дела (монолог), две рецитације (уметничке и народне песме) и слободно препричавање једног прозног текста (басне). Све време школовања полазници су имали и својеврсну „праксу“: учествовали су у мањим улогама у представама СНП, а на крају школске г. самостално су приређивали завршне/дипломске представе. Већина свршених полазника добила је ангажман у драмским ансамблима југословенских театара: СНП у НСаду, „Атељеа 212“ у Бгду, те у позориштима у Суботици, Сомбору, Вршцу, Нишу, Сплиту, Крагујевцу, Ужицу, Бањој Луци, Тузли и другде.

Генерација 1964/65 – 1965/66, класа Љубице Раваси (асистент Стеван Шалајић): Добрица Агатоновић, Мира Бешлин, Василије Вртипрашки, Анђелка Вукајловић, Ратко Главина, Радмила Живковић, Томислав Јовић, Тибор Киш, Каталин Ладик, Милутин Павлов, Стеван Радујковић, Петер Сел, Зоран Симоновић, Агнеза Тот, Светлана Утјешановић.

Генерација 1964/65 – 1965/66, класа Дејана Мијача (асистент Раде Којадиновић): Милица Адамовић, Иван Андрејевић, Мирољуб Лешо, Ксенија Мартинов, Јован Мишковић, Мухарем Осмић, Матија Пашти, Олга Путник, Радован Радосављевић, Зорица Сремац, Јанка Тот, Анђелко Шаренац, Маринко Шебез.

Генерација 1966/67 – 1967/68, класа Дејана Мијача: Радиша Вучковић, Александра Гавански, Анела Гојков, Александар Горанић, Мирослав Дробац, Софија Јосић, Драгиша Лукић, Миодраг Петроње.

Генерација 1968/69 – 1969/70, класа Радета Којадиновића: Мирјана Анђелковић, Милан Богуновић, Јелица Јевремов, Љубица Јовић, Томислав Кнежевић, Розалија Леваи, Здравко Панић, Мирјана Поповић, Ваља Скакун, Драган Срећков, Илинка Сувачар, Љиљана Томић, Радмила Филипендин, Милан Шмит.

Генерација 1970/71 – 1971/72, класа Радета Којадиновића: Горан Аврамовић, Љубица Бараћ, Милосава Васиљевић, Рената Виги, Александар Ђорђевић, Катица Жели, Живорад Илић, Радован Кнежевић, Јаков Салак, Душан Џакула.

ЛИТ: Ч. Кисић, Новосадски Драмски студио у кризи. Школа са једним ђаком, Политика експрес, 6. IX 1966; Ј. Д(амњановић), Драмски студио из Новог Сада „распродаје“ глумце. Школује глумце за – друге!, Политика експрес, 19. VI 1968; А-м, Трећа генерација Драмског студија СНП-а, Позориште, НСад 1968, бр. 1, с. 15; В. М(иросављевић), Дипломска представа слушалаца Драмског студија. Талентована генерација, Дневник, 24. VI 1970; А-м, Нова класа младих генерација. Будући љубавници, хероји и комичари, Дневник, 28. VI 1970; С. Божовић, Глумачка генерација, Вечерње новости, 16. IX 1970; М. Антић, Боје наше младости, Дневник, 4. VI 1971; К. Савић, Драмски студио СНП-а, Позориште, НСад 1971, бр. 6, с. 16.

В. В.