АНДРИЋ Јосип – приповедач, песник, преводилац, лингвист, композитор и музички писац (Букин код Бачке Паланке, данас Младеново, 14. III 1894 – Загреб, 7. XII 1967). Основну школу похађао је у родном месту и у Моровићу, а гимназију у Славонској Пожеги, где је 1913. и матурирао. Студирао је на неколиким факултетима: од 1913. до 1917. право у Згбу, трговачке науке у Прагу (1914-1916), схоластичку филозофију у Инзбруку (1917-1918) и накнадно славистику у Згбу (1943-1945). Музику је учио приватно у Славонској Пожеги и у Прагу. Право је завршио докторатом 1920. у Згбу. Од 1919. до 1927. био је уредник „Сељачких новина“ у Згбу и музички критичар „Народне политике“, од 1921. до 1946. главни уредник католичке издавачке куће „Друштво Св. Јеронима“, а од 1946. до пензионисања, 1954, радио је у уредништву Хрватског књижевног друштва Св. Ћирила и Метода. Писао је поезију, приповетке, романе, фељтоне, критике, расправе и чланке о политичким, верским и културолошким темама и објављивао у читавом низу листова и часописа. Као језикословац допринео је зближавању Хрвата и Словенаца. Сакупљао је и бележио изворну народну музику бачких Хрвата. Компоновао је популарне камерне и оркестралне композиције, највише за тамбурашки оркестар. Аутор је прве буњевачке опере, Дужијанца, која је 1953. извођена у суботичком НП. Између осталог, превео је (вероватно са чешког, који је засигурно говорио, а не са словачког) либрето опере Крутњава Еугена Сухоња (в) и Шћефана Хозе (в), која је у СНП изведена 18. X 1968. у НСаду. У селу Плавна код Бача (то је родно село његове мајке за које је био посебно везан целог живота и којем је посветио своју оперету На врби свирала) пред црквом је постављена његова биста. На Фестивалу хрватске тамбурашке глазбе додељује се награда/плакета „Др Јосип Андрић“.

В. В.