ДУБРАВЧИЋ Владимир-Влада – новинар и књижевник (Оточац, Лика, 19.  XII 1922 – Загреб, 16. XI 1994). Гимназију је учио у Госпићу (1933-1941). У почетку Другог светског рата живео је у родном месту и у Згбу без запослења, а 1943. приступио је партизанима: био је борац XII пролетерске бригаде и потом секретар Окружног комитета СКОЈ-а у Вировитици и у Нашицама. После рата завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ у Бгду. Новинарством се почео бавити крајем рата, кад је као шеф Агитпропа при ПК СКОЈ-а Хрватске постављен за главног уредника листа УСАОХ „Омладински борац“. Учествовао је 1945. у оснивању Друштва новинара Хрватске и на оснивачкој скупштини у Сплиту изабран је за секретара. У Бгду је од 1946. до 1949. радио као уредник „Омладине“, а затим је уређивао лист „Братство-јединство“ на савезној омладинској радној акцији приликом изградње ауто-пута Бгд – Згб. Од 1950. до 1954. запажен је у јавности по својим аналитичким чланцима у културној рубрици „Борбе“. У НСад је прешао 1954. и радио је у „Дневнику“, с прекидом, до одласка у мировину 1979, с тим што је последње г. провео на раду у Издавачком одељењу као уредник „Веселог света“. У међувремену је извесно време био директор издавачке куће „Омладина“ у Бгду (1956-1960). После распада Југославије преселио се у Згб. У „Дневнику“ је писао литерарно осмишљене репортаже из свакодневног живота, јављао се бритким уводницима и коментарима поводом различитих појава у културном и политичком животу, а бавио се свим новинарским жанровима све до укрштених речи. Прве песме објавио је као ђак у загребачкој „Омладини“ (1939). Писао је приповетке, дечје, научнофантастичне, историјске и детективске романе, као и књижевне и позоришне приказе. Објавио је три романа с тематиком из НОБ-а и социјалистичке револуције: Поручник Маслачак и његови ускоци (Згб 1961, 1962),  Дечак с пушком (НСад 1964) и Балада (НСад 1982). На Београдској телевизији изведена му је научнофантастична драма Случајан погодак. Добитник је награде „Светозар Марковић Тоза“. Објавио је у „Дневнику“ већи број приказа представа СНП. Давао је суптилне анализе играних дела, а велику пажњу посвећивао је игри носилаца улога, чак и оних епизодних. Леп одјек имали су његови разговори са Радомиром Радујковим, у којима се пледира за изградњу нове зграде СНП (1955).

БИБЛ: Стабилизација и јачање ансамбла, Дневник, 27. II 1955; Мање премијера – више добрих представа, Дневник, 1. III 1955; Гостовања по Војводини, Дневник, 2. III 1955; Општејугословенски значај Стеријине прославе, Дневник, 4. III 1955; Младе треба прихватити, Дневник, 5. III 1955; Извор и уток свега, Дневник, 6. III 1955; У свадбено јутро, Дневник, 13. III 1955; Не о царевима, Дневник, 18. X 1955; Двоструко промашено, Дневник, 6. XI 1955; Четири непопуњена сата, Дневник, 8. XII 1955; Охрабрење за даље, Дневник, 15. I 1956; Неуиграно, Дневник, 17. IV 1956; Ти Кирићи, Дневник, 5. V 1966.

Д. П-в